„Има тренутак у ластавичјем лету када птица престаје да постоји. И сваки песников лет, док ствара, значи престанак његовог постојања. Или, другачије, он се цео залаже у песму. И, после, живи њеним животом. Песма, то је песник.“ Говорио је тако поета и есејиста, утемељитељ Катедре за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду проф. др Никола Страјнић, који нас је данас напустио у 79. години.