Сећање на Вујицу Решина Туцића: И морам, морам да се смејем
Српско књижевно друштво, у Француској 7 у Београду, приређује четвртак од 20 часова вече посвећно песнику Вујици Решину Туцићу (1941- 2009) у поводу 80 година од рођења.
У програму који је насловљен „И морам, морам да се смејем“ по стиху из Туцићеве песме учествоваће Горан Бабић, Ненад Милошевић, Весна Јанковић, Владимир Копицл и Драгољуб Павлов.
Вујица Решин Туцић био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
Покренуо је 1977. часопис Адреса, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима. Због своје уметничке активности и неконформизма сматран је за анархисту, а против њега су вођени и судски процеси. Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде, из које је настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, Гнездо параноје, добио је награду „Васко Попа“ за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Павле Марковић Адамов“. Објављене књиге песама Јаје у челичној љусци“, 1970. Сан и критика, 1977. Простак у ноћи, 1979. Реформ гротеск, 1983. Снег веје, љубав је вечна, 1990. Гнездо параноје, 2007. Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001, књиге есеја Слово је пукло, 1978. и Хладно чело, 1983, Страхоте подземља, роман, 1991, Стругање маште, сабрана дела, 1991. Време фантома, критике, 2005. Сабрана дела 1, 2018. Сабрана дела 2, 2019.