Поправљач огледала, нови роман Фрање Петриновића

О књизи ће у овој прилици говорити: Владислава Гордић Петковић, Владимир Гвозден, Бора Бабић, Ђорђе Рандељ и аутор.  “Заблуде, идеали, правда, победе и порази, реалност и илузија, истине и лажи, без јасних претпоставки, без опипљивих доказа, без сигурности, без коначног уверења у наметнуту природност узрока и последица. Да ли је то све што тако чврсто повезује, у времену без хоризонта, каменслански идиличног сањара који не успева да се врати у сигурност припадништва, некадашњег лирског песничког барда и идеолога једне епохе која се окрунила и романописца који упркос свему, у инат, на крају свог живота пише друштвени роман уверен да ће сачинити огледало свог времена? Или је у питању само неумољиви осећај изопштености? На крају крајева, никада нису важни разлози. Већ само питање: како се са тим осећајем уопште живи?”, наведено је о овом роману, у којем је један од ликова и српски писац Јаша Игњатовић.

„Мене је заокупирала тема, коју би могли назвати неком врстом друштвене изопштености, када упркос ономе што чините, друштво у једном тренутку вас искључује. “Поправљач огледала” је заправо прича о човеку, испричана преко једног писца, који је на велики начин обележио и Нови Сад, Јакова Игњатовића, и његовог тренутка губљења друштвеног статуса, када су га изопштили из неког јавног живота и приписали му све оно што у великој мери није било тачно, због политике, и затим једног другог писца који је песник. Он је у време комунизма и социјализма, био апсолутно присутан у читанкама и на тај начин одређивао своју судбину“, речи су Фрање Петриновића о овом другом измишљеном лику.

Како подсећа аутор овог романа, огледало је велики симбол, кажу да се у њему све огледа, а овде је реч о једној великој илузији да, ако можете поправити свет, можете поправити и огледало.

„Мислим да је свет тешко поправљати, тешко је поправити и огледало, али то је једна мала игра, да не откријем до краја. То је настојање неких људи да ипак покушају да свет учине мало другачијим“, додаје Петриновић.

Фрања Петриновић, рођен у Новом Сланкамену 1957, аутор је више романа и есеја, а бави се и књижевном критиком. Члан је Управног одбора Друштва књижевника Војводине. Био је уредник часописа “Поља”, новинар Културне рубрике листа “Дневник” и уредник у издавачком предузећу „Стилос”. Добитник је више књижевних признања: награда Друштва књижевника Војводине за књигу године 1997, „Бранко Бајић” (2002), „Искре културе” (2006), „Лаза Костић” (2006), „Стеван Пешић” (2010), и „Душан Васиљев” (2012).

Н. Пејчић