Popravljač ogledala, novi roman Franje Petrinovića

O knjizi će u ovoj prilici govoriti: Vladislava Gordić Petković, Vladimir Gvozden, Bora Babić, Đorđe Randelj i autor.  “Zablude, ideali, pravda, pobede i porazi, realnost i iluzija, istine i laži, bez jasnih pretpostavki, bez opipljivih dokaza, bez sigurnosti, bez konačnog uverenja u nametnutu prirodnost uzroka i posledica. Da li je to sve što tako čvrsto povezuje, u vremenu bez horizonta, kamenslanski idiličnog sanjara koji ne uspeva da se vrati u sigurnost pripadništva, nekadašnjeg lirskog pesničkog barda i ideologa jedne epohe koja se okrunila i romanopisca koji uprkos svemu, u inat, na kraju svog života piše društveni roman uveren da će sačiniti ogledalo svog vremena? Ili je u pitanju samo neumoljivi osećaj izopštenosti? Na kraju krajeva, nikada nisu važni razlozi. Već samo pitanje: kako se sa tim osećajem uopšte živi?”, navedeno je o ovom romanu, u kojem je jedan od likova i srpski pisac Jaša Ignjatović.

„Mene je zaokupirala tema, koju bi mogli nazvati nekom vrstom društvene izopštenosti, kada uprkos onome što činite, društvo u jednom trenutku vas isključuje. “Popravljač ogledala” je zapravo priča o čoveku, ispričana preko jednog pisca, koji je na veliki način obeležio i Novi Sad, Jakova Ignjatovića, i njegovog trenutka gubljenja društvenog statusa, kada su ga izopštili iz nekog javnog života i pripisali mu sve ono što u velikoj meri nije bilo tačno, zbog politike, i zatim jednog drugog pisca koji je pesnik. On je u vreme komunizma i socijalizma, bio apsolutno prisutan u čitankama i na taj način određivao svoju sudbinu“, reči su Franje Petrinovića o ovom drugom izmišljenom liku.

Kako podseća autor ovog romana, ogledalo je veliki simbol, kažu da se u njemu sve ogleda, a ovde je reč o jednoj velikoj iluziji da, ako možete popraviti svet, možete popraviti i ogledalo.

„Mislim da je svet teško popravljati, teško je popraviti i ogledalo, ali to je jedna mala igra, da ne otkrijem do kraja. To je nastojanje nekih ljudi da ipak pokušaju da svet učine malo drugačijim“, dodaje Petrinović.

Franja Petrinović, rođen u Novom Slankamenu 1957, autor je više romana i eseja, a bavi se i književnom kritikom. Član je Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. Bio je urednik časopisa “Polja”, novinar Kulturne rubrike lista “Dnevnik” i urednik u izdavačkom preduzeću „Stilos”. Dobitnik je više književnih priznanja: nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine 1997, „Branko Bajić” (2002), „Iskre kulture” (2006), „Laza Kostić” (2006), „Stevan Pešić” (2010), i „Dušan Vasiljev” (2012).

N. Pejčić