Објављен књижевни туристички водич кроз Нови Сад BOOK MARK

Овај пројекат, чији су аутори Миа Чомић, Сања Павловић, Марија Торбица и Душко Баленовић, а рецензент Ивана Волић, један је од десет који су победили на конкурсу Центрифуга за 2016. у оквиру програма Суперсте. нет. Аутори у уводној речи указују да књижевност није резервисана само за уске кругове пасионираних читалаца и проучавалаца тако да су уклањајући ауру елитизма показали да она живи и ван uybеnika и библиотека. На овај начин, како наводе, путник добија прилику да упозна Нови Сад кроз његове тзв. “књижевне локалитете”. Књижевни јунаци ходају, лутају, трче улицама и то баш оним којима се и ми свакодневно крећемо. Историја и фикција се преплићу, а град је уједно и књижевни јунак и простор који је у јакој и реципрочној вези са књижевношћу.

Рецензенткиња Ивана Волић сматра да “Књижевни водич” није само приручник за туристе него и позив грађанима Новог Сада на узбудљиво откривање места везаних за књижевност њиховог града, јер једино кроз преплитање историје и савременог живота и интеракцију локалаца и туриста, можемо сачувати и неговати наше нематеријално наслеђе, преносећи га новим генерацијама.

Водич отвара књижевна прича која почиње од Захарија Орфелина, оснивача првог српског часописа “Славеносербског магазина”. Следе кратка подсећања на песничке и књижевне доприносе Лукијана Мушицког, Ђорђа Марковића Кодера, Стефана Стефановића, Јакова Игњатовића, Катарине Поповић Миџине и друге писце који су рођењем, каснијим животом или стваралаштвом били везани за Нови Сад као што су Ђура Јакшић, Змај, Михаило Полит Десанчић, Лаза Костић, Коста Трифковић, Илија Огњановић Абуказем, Исидора Секулић, Аница Савић Ребац, Жарко Васиљевић, Ласло Гал, Ержебет Берчек. Кроз ове мале књижевне портрете указано је на неке од детаља из живота ових стваралаца, место њиховог вечног почивања или улице у Новом Саду које носе њихова имена. Тако је например забележено да је мађарски писац Лајош Зилахи 1974. умро у Новом Саду, као и да је Црњански долазио у посету брату што је забележено и у његовим “Коментарима”.

Следећу генерацију писаца предводе Бошко Петровић, Александар Тишма захваљујући чијим делима је Нови Сад постао топоним на књижевној мапи света, Мирослав Антић и Данило Киш који у аутобиографској књизи “Горки талог искуства” наводи да прве чулне импресије његовог детињства потичу из Новог Сада... мириси, укуси, боје. Следе записи о Петку Војнићу Пурчару, Јасни Мелвингер, Вујици Решину Туцићу, Јудити Шалго, Ласлу Вегелу који у књизи “Живот на рубу” каже: “Осуђен сам да живим у овом граду који је руралним духом натопљена историја отуђила од њега самог. Ова прошлост је постала наша најнемилосрднија и најактуелнија садашњост у којој трагамо за нашим изгубљеним урбанитетом. За слободним грађанином Новог Сада, становником полиса”.

Међу савременим ауторима који су животом и делом везани за Нови Сад издвојени су и Каталин Ладик, Бранко Андрић Андрла, Перо Зубац, Ђорђе Сударски Ред, Јован Зивлак, Војислав Деспотов, Милица Мићић Димовска, Љиљана Јокић Каспар, Божидар Мандић, Ђорђе Балашевић, Трифун Димић, Ђорђе Писарев, Фрања Петриновић, Владимир Тасић, Ласло Блашковић, Ото Хорват, Марио Лигоури као и Слободан Тишма у позадини чијих романа и прича стоји Нови Сад са мноштвом имена, са којим, како каже, има комплексан однос у различитим нивоима јавног и интимног. Овакав водич кроз ”књижевни Нови Сад не би био потпун без имена оних који су се тек појавили на литерарној сцени као што су Данијел Апро, Бранислав Живановић, Јелена Анђеловска, Никола Оравец, Соња Јанков, Бојан Кривокапић, Габриела Бичкеи, Стеван Брадић.

Уз портрете писаца водич чине и кратки записи о Матици српској, Српској читаоници и Градској библиотеци,Трибини младих, првим књижарама и штампаријама у граду, књижевним споменицима, кафанама које су у прошлости биле састајалишта писаца, али и данашњим окупљалиштима новосадске културне сцене, Тврђави и Дунаву из литерарног угла, независним књижарама, фестивалима.

Нина Попов