Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Ново издање "Белешки једне Ане" Моме Капора

24.12.2018. 21:23 21:28
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

БЕОГРАД: Вечерас је кафе-клуб Делфи у СКЦ-у у Београду био препун, и то девојака и жена свих генерација, јер је одржано представљање новог издања хронике једног времена коју је "причала" тинејџерка Ана, а "забележио" Момо Капор у својој првој књизи "Белешке једне Ане".

Изгледа да је Момо Капор био у праву када је казао да су све Београђанке девојчице-шашавице, јер му није било важно да ли имају 14, 25, 56 или и више година, све оне су се окупиле да поново чују његове речи забележене пре пола века, а свака је и данас актуелна и свака и данас погађа сваку од њих у срце, у душу. 



Уместо Моме била је ту и његова ћерка Ана Капор са сестром Јеленом које су заслужне што се Момина Ана поново шврћка по Београду већ у трећем издању.



Вечерашње дружење с књигом, с правом живом Аном, данас зрелом женом и познатом сликарком која већ 36 година живи у Риму, њеним колегом, велемајстором новог српског реализма Миланом Туцовићем, професором књижевности Александром Јерковом и водитељком Тањом Вучковић, почела је глумица Зорица Јовановић, отелотворење Момине Ане коју је играла као монодраму више од 1.000 пута широм бивше Југославије.



Њој није била потребна никаква маска нити шминка да би у сваком погледу била слика и прилика Ане из њених "бележака" које су својевремено током 26 седмица красиле тек покренути женски часопис "Базар", тако су могле да се чују Анино јадање, радовање, подсмевање,сажаљевање, размишљање које је сваком женском бићу блиско и препознатљиво под условом да живи на "споју двеју река испод Авале". 



Да се вече не би претворило у шоу побринуо се професор Јерков, који је објаснио да је Капор био један од најбољих српских писаца џинс генерације, да је савршено био у сагласју са својим временом и једном занимљивом епохом кјоју је заувек сачувао на страницама ове књиге ( шездесете-седамдесете године прошлог века у Југославији). 



Јерков је посебно указао да је Капор поседовао сензибилитет и унутрашњу отменост која му није дозвољавала да склизне из "лаког" у "плитко" штиво. 



Милан Туцовић осврнуо се на лакоћу којом је Момо Капор цртао и одао му признање да је то радио као да је био ученик Дирера или Микеланђела.

Пише:
Пошаљите коментар