Књига “Мандале у песку” Милке Каташић о речитој једноставности
Када је у питању њено величанство - реч, све остало склизне са бедара. Овом реченицом сажима се искуство слушања, када се ради о промоцији књиге “Мандале у песку” Милке Каташић, одржаној у књижари “Мост”, у Новом Саду, крајем прошле недеље.
Милки Каташић, новинарки, ово је прва књига, и као на сваком почетку, тешко је било стићи до штампаног издања, иако је читаоцима била доступна и на интернету, кроз блогове, чак и на “Амазону”, највећој светској онлајн књижари, што је посебан куриозитет. У Новом Саду, књигу је објавила кућа “Прометеј”. У име издавача, Зоран Колунџија је штиво назвао невеликим, али не за читање у журби, него за уживање, јер се види да је реч о писму особе са великим животним и читалачким искуством.
“Мандале у песку”, како је представљена, књига је путописа и медитација, који спајају репортерско исуство са ратишта и фине записе душе. Мирјана Штефаницки Антонић књигу је, како је написала у рецензији доживела као распоред размишљања у којима ауторка речитом једноставношћу тражи људе, ствари...
Од ауторке Милке Каташић може се чути да је књигу писала по сећању. Телевизија, медиј у којем ради, не дозвољава расписаност, па је разбацане фрагменте скупљала изнова, бележећи само оно што је оставило најјаче утиске.
„Све је импровизација. Моја омиљени животни мото је: “Тако је, како је” - рекла је Милка Каташић, закључујући промоцију властитог првенца са осећајем журбе из колегијалности према новинарима и њиховој постојаној жељи да на послу не буду “удављени”. - Моја књига је написана да другима послужи као инспирација, да пишу, да сликају, читају... Из тридесетогодишње каријере морала сам да заборавим све да би написала нешто ново.
Из књиге “Мандале у песку”, збирке прича које се суптилно чак и повезују, надовезују, може се сазнати да је Милка Каташић на свом новинарском послу могла и буквално да остане без даха, не од тешке речи, него од ратишта, на ком је боравила као репортер. Без даха нас могу оставити и емоције, које ауторка отворено, верно и живописно описује у својој књизи, за сваког Новосађанина пуној познатих и непознатих топонима.
Откуд “Мандале у песку” прво на “Амазону” (2016), на енглеском језику, а тек онда у “Прометеју”, на српском, остављено је за неку другу причу.
И. Бурић