Језикоманија: Не било вам заповеђено
Језикоманија која је објављена прошле суботе подстакла је нашег читаоца из Црвенке да нам се јави и затражи објашњење око облика императива глагола који се завршавају на –давати.
Ти глаголи су трајни, тј. несвршени, и заповедни облици тих глагола звуче необично и неправилно.
Тако имамо УДАЈ СЕ од глагола УДАТИ СЕ, и УДАЈИ СЕ од глагола УДАВАТИ СЕ. Такви глаголи су и ПРОДАВАТИ (ПРОДАТИ), ДОДАВАТИ (ДОДАТИ)...
Кључно је рећи како се граде облици заповедног начина:
Императив се гради од 3. лица множине презента, одбацивањем његовог наставка и додавањем наставака за облик императива и наставака за лице.
У зависности који глагол се мења су и наставци за облик императива: и/ј/ји; имо/јмо/јимо; с тим што императив нема облик за 1. лице једнине и 3. лице једнине и множине.
Значи, кад се „гради” императив кључно је пратити правила грађења овог облика. Облици овог императива нису чести у свакодневном говору па звуче необично, неправилно... као грешка.
Постоје и релативна значења императива:
ГНОМСКИ или пословични императив (Испеци, па реци! - Три пута мери једанпут крој (сеци))
ПРИПОВЕДАЧКИ императив означава радњу која се извршила у прошлости (Док је он бежао уз брдо, а Марко потеци, појури за њим). Приповедачки императив је увек у 2. лицу једнине.
Н. Мирковић
