„Деспотица Ангелина Бранковић” песнику Игору Мировићу

Награда ће лауреату бити уручена у оквиру књижевне манифестације „Слово љубве” која ће се одржати 17. новембра 2022. године од 18 часова у Дому културе Општине Нови Бечеј.

Манифестација „Слово љубве”

Манифестација под именом „Слово љубве” и књижевна награда „Деспотица Ангелина Бранковић” подсећају нас на мање познат део српске историје: период када је овај део Баната као и насеље Арача у близини Новог Бечеја и Новог Милошева било у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.

Неговање сећања на породицу Бранковић, Банатски културни центар започео је 2011. године оснивањем манифестације посвећене деспотици Ангелини Бранковић „Сија књига мајке Ангелине” (у Сечњу) и оснивањем књижевне награде са именом Ангелине Бранковић (у Крушедолу), док је Књижевна манифестација „Слово љубве” проистекла из свечане академије која је, под истим именом, одржана 2017. године на Арачи.

„Слово љубве” организује Банатски културни центар Ново Милошево у сарадњи са Домом културе Општине Нови Бечеј, уз подршку Општине Нови Бечеј.

У програму учествују: лауреат Игор Мировић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Саша Максимовић, председник Општине Нови Бечеј, Радован Влаховић, директор Банатског културног центра, проф. др Зоран Ђерић, председник жирија, Драган Јовановић Данилов, песник и критичар, Милица Досковић, чланица хора Опере СНП-а, Соња Дамјановић, првакиња драме СНП-а, Татјана Миражић, водитељка програма...

Награда „Деспотица Ангелина Бранковић“

Награда „Деспотица Ангелина Бранковић” се додељује на основу конкурса који је расписао Банатски културни центар. Жири за Награду чине: проф. др Зоран Ђерић, председник, Перица Милутин, песник и prеthodni добитник ове награде, и Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра. Жири је једногласно донео одлуку да награди књигу песама Игора Мировића Светло у светионику (Лагуна, Београд 2022).

Игора Мировића за награду су предложили: издавачи Зоран Колунџија (Прометеј) и Зоран Гутовић (Православна реч), и књижевници: проф. др Сава Дамјанов, Фрања Петриновић и Ненад Шапоња.

Награду ће добитнику уручити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а награда се састоји од повеље и иконе Преподобне Мати Ангелине, ауторке Силвије Влаховић.

Из образложења жирија

У књизи Светло у светионику, Игора Мировића, изабране су његове песме из prеthodnik песничких књига – Небо над Византијом (1994), Кремен пламен (2004) и Повратак у логос (2020), као и циклус нових песама, „Излазак из сенке“. Ова књига сведочи о песниковој развојној линији, али и истиче његове највише и најубедљивије песничке домете. Игор Мировић је песник који често проблематизује сам лирски субјект, који је замишљен као „динамичко биће које себе непрестано проверава и тражи адекватне појавне облике сопствених доживљаја“, како истиче Иван Негришорац у инспиративном предговору „Поезија Игора Мировића или спасавање људскости пред искушењима овога света“. Највише места у избору заузима поезија из збирке Повратак у логос, у којој су доминантни мотиви: Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова, „носилаца светла из светионика“: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог. „Оваквим инстинктом аутор се суочио с великим задатком – повратком самоме себи. Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, отворио је, широм, двери покајања. А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логосно, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“ (закључује у поговору ове књиге Селимир Радуловић).

проф. др Зоран Ђерић

О добитнику

Игор Мировић је рођен 1968. године у Крушевцу. Објавио је четири песничке књиге: Небо над Византијом (у издању Књижевне заједнице Новог Сада, 1994. године), Кремен пламен (у издању Прометеја, Нови Сад 2004), Повратак у логос (у издању Прометеја, Нови Сад 2020) и Светло у светионику (у издању Лагуне, Београд 2022. године). Заступљен је у антологијама: Српски север, др Драшка Ређепа; Пелуд света, Пере Зупца; Песници Новог Сада, др Зорана Ђерића и Нови Сад – песничка престоница, др Зорана Ђерића. Песме су му превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик. Живи и ради у Новом Саду.