ДАНАС У МАТИЦИ СРПСКОЈ УРУЧЕЊЕ „БЕСКРАЈНОГ ПЛАВОГ КРУГА” БУДИМИРУ ДУБКУ
Признање роману који сагледава садашњост оживљавајући прошлoст.
У Матици српској данас у 13 часова награда „Бескрајни плави круг“ за роман године биће уручена Будимиру Дубку за “Љетопис проклетога цара Дукљанина” (Српска књижевна задруга, Књижевна задруга СНВ Црне Горе, 2024). Књижевник из Подгорице у овом роману оживљава мрачни, легендарни лик цара Дукљана, симболизујући кроз њега све негативне аспекте прошлости Диоклеје, Зете и Црне Горе, кроз слојевиту причу о злу, моћи и историјским злоупотребама.
- Будимир Дубак у “Љетопису проклетога цара Дукљанина” на савремен начин преиспитује и интерпретира српску културну традицију, истовремено је обогаћујући новим приповедачким поступцима. Аутор успешно преобликује легенду, комбинујући легендарне и фикционалне елементе у јединствену наративну целину – наводи се у образложењу жирија, који су творили проф. др Младен Шукало, проф. др Небојша Лазић, проф. др Мина Ђурић, доц. др Јелена Марићевић Балаћ и доц. др Горан Радоњић.
Кључна особеност Дубакове прозе огледа се, како даље констатује жири, у остварењу унутрашње кохезије романескне грађе, која је утемељена управо на премисама поетике Милоша Црњанског.
– Попут Црњанског, Дубак гради дело у којем се прожимају историјска и фикционална грађа, а митско и фикционално добијају универзалну вредност, која одговара основама националне и светске књижевне традиције, а истовремено открива јединствени ауторски израз - наводи се у образложењу жирија, уз напомену да је „Љетопис” издвојен из овогодишње романсијерске продукције не само због оригиналног третмана традиционалне грађе, већ и због способности да старе мотиве прилагоди савременом читаоцу, стварајући текст који комуницира и са прошлошћу и са садашњошћу.
Подсетимо, Књижевну награду „Бескрајни плави круг” Матице српске за најбољи роман додељује се од 2019. године, а утемељили су је, у спомен на аутора „Сеоба” и његов романсијерски опус, уз најстарије наше књижевно, културно и научно друштво, још Банатски културни центар из Новог Милошева и Удружење „Суматра“ из Новог Сада. Образлажући одлуку о установљењу награде, председник Матице српске проф. др Драган Станиће је за наш лист тада изјавио да је намера биола да се, уз све друге награде Матице, попут Змајеве за поезију, „Младен Лесковац” за област историје књижевности, „Иларион Руварац” за историографију или „Сретен Марић” за есејистику, „поглед прошири и на простор романа”.
– Матица српска као централна установа наше културе, с обзиром на стручне и интелектуалне капацитете, којима располаже, место је где најозбиљније треба да се негује култура сећања, али и гради слика стваралачких вредности читаве наше заједнице – навео је проф. др Драган Станић. – Будући да ниједно признање Матице у фокусу није имало роман и приповетке, циљ је да се наградом „Бескрајни плави круг” да подстрек даљем развоју најпопуларније књижевне врсте, јер би поглед на српски роман требало да буде у надлежности веома компетентног жирија, који Матица српска може да изнедри.
Досадашњи лауреати „Бескрајног плавог круга” су Слободан Мандић за роман „ Панонски палимпсести”, Драган Стојановић за „Тамну пучину”, Слободан Владушић за „Омаму”, Горан петровић за „Иконостас” и лане Владимир Пиштало за „Песму о три света”.