DANAS U MATICI SRPSKOJ URUČENJE „BESKRAJNOG PLAVOG KRUGA” BUDIMIRU DUBKU

U Matici srpskoj danas u 13 časova nagrada „Beskrajni plavi krug“ za roman godine biće uručena Budimiru Dubku za “Ljetopis prokletoga cara Dukljanina” (Srpska književna zadruga, Književna zadruga SNV Crne Gore, 2024). Književnik iz Podgorice u ovom romanu oživljava mračni, legendarni lik cara Dukljana, simbolizujući kroz njega sve negativne aspekte prošlosti Diokleje, Zete i Crne Gore, kroz slojevitu priču o zlu, moći i istorijskim zloupotrebama.

- Budimir Dubak u “Ljetopisu prokletoga cara Dukljanina” na savremen način preispituje i interpretira srpsku kulturnu tradiciju, istovremeno je obogaćujući novim pripovedačkim postupcima. Autor uspešno preoblikuje legendu, kombinujući legendarne i fikcionalne elemente u jedinstvenu narativnu celinu – navodi se u obrazloženju žirija, koji su tvorili prof. dr Mladen Šukalo, prof. dr Nebojša Lazić, prof. dr Mina Đurić, doc. dr Jelena Marićević Balać i doc. dr Goran Radonjić. 

Ključna osobenost Dubakove proze ogleda se, kako dalje konstatuje žiri, u ostvarenju unutrašnje kohezije romaneskne građe, koja je utemeljena upravo na premisama poetike Miloša Crnjanskog. 

– Poput Crnjanskog, Dubak gradi delo u kojem se prožimaju istorijska i fikcionalna građa, a mitsko i fikcionalno dobijaju univerzalnu vrednost, koja odgovara osnovama nacionalne i svetske književne tradicije, a istovremeno otkriva jedinstveni autorski izraz - navodi se u obrazloženju žirija, uz napomenu da je „Ljetopis” izdvojen iz ovogodišnje romansijerske produkcije ne samo zbog originalnog tretmana tradicionalne građe, već i zbog sposobnosti da stare motive prilagodi savremenom čitaocu, stvarajući tekst koji komunicira i sa prošlošću i sa sadašnjošću. 

Podsetimo, Književnu nagradu „Beskrajni plavi krug” Matice srpske za najbolji roman dodeljuje se od 2019. godine, a utemeljili su je, u spomen na autora „Seoba” i njegov romansijerski opus, uz najstarije naše književno, kulturno i naučno društvo, još Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Udruženje „Sumatra“ iz Novog Sada.  Obrazlažući odluku o ustanovljenju nagrade, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Staniće je za naš list tada izjavio da je namera biola da se, uz sve druge nagrade Matice, poput Zmajeve za poeziju, „Mladen Leskovac” za oblast istorije književnosti, „Ilarion Ruvarac” za istoriografiju ili „Sreten Marić” za esejistiku, „pogled proširi i na prostor romana”.

– Matica srpska kao centralna ustanova naše kulture, s obzirom na stručne i intelektualne kapacitete, kojima raspolaže, mesto je gde najozbiljnije treba da se neguje kultura sećanja, ali i gradi slika stvaralačkih vrednosti čitave naše zajednice – naveo je prof. dr Dragan Stanić. – Budući da nijedno priznanje Matice u fokusu nije imalo roman i pripovetke, cilj je da se nagradom „Beskrajni plavi krug” da podstrek daljem razvoju najpopularnije književne vrste, jer bi pogled na srpski roman trebalo da bude u nadležnosti veoma kompetentnog žirija, koji Matica srpska može da iznedri.

Dosadašnji laureati „Beskrajnog plavog kruga” su Slobodan Mandić za roman „ Panonski palimpsesti”, Dragan Stojanović za „Tamnu pučinu”,  Slobodan Vladušić za „Omamu”, Goran petrović za „Ikonostas” i lane Vladimir Pištalo za „Pesmu o tri sveta”.