Божидар Кнежевић: ПТИЦЕ КОЈЕ ЛЕТЕ ДО СМРТИ

Како је био глуп тај Леонардо. Куповао је птице само да бих их пуштао из кавеза. Мора да су се трговци грохотом смејали будали, ко зна колико је пута купио истог прљавог голуба. Геније, аха. А није знао да проклете птичурине можеш однети и на месец, а оне ће, чим их пустиш, запуцати право узгајивачу. Ја сам својим очима видео бар једну како се враћа са месеца! Или однекуд. Леонардо би, да уме да лети, можда и остао горе, ја сигурно бих. Али оне – не. (А и та Мона Лиза, јака ствар.)

Још као дечак мрзео сам све што има везе са перјем: пернате јастуке, пернате шешире, северноамеричке индијанце (поготово поглавице) и Пернату Змију. А птице највише. Од свих божјих створења птице су најглупље, а бог је баш њима дао да лете. Шта је то мудро код сове, буљи и лови мишеве, то могу и мачке. Не спава ноћу? Не спавам ни ја, често. Али она може да лети - сама од себе, без техничких помагала. А ја не могу. Могу само да сањам да падам. (Кад успем да заспим.) И да се будим ознојен.

Кажу да је она будала Леонардо изумео справу за летење. Онда је нашао још већу будалу, неког Томаза де Перетолу званог Заратустра. (Колико се сећам, тако су звали и једног пророка.) Онда су се две будале попеле на брдо Чечери крај Фијезоле где је Леонардо хладнокрвно стрпао несрећног Заратустру у справу и гурнуо га низ брдо. И тако му потпуно упропастио анатомију. Леонардова очекивања била су изневерена, али не и очекивања читавог јата ренесансних врана које је кружило изнад брда, надајући се месу. Птичји пророци испадоше поузданији.

Орнитологија би могла бити врло корисна кад би своје знање о птичјим навикама правилно употребила. За истребљење гамади. Не могу ни ја све сам.

А радио сам све што сам могао да им загорчам живот. Па и да им га узмем. Деци је увек лакше – јер чак и убијање може да изгледа као игра. Сећам се како сам једну везао за канап – а онда и за рингишпил. Није мала ствар кад луна парк стигне у град, перната наказа се цели дан вртела бесплатно. У дужим паузама, кад није било довољно деце да би се рингишпил покренуо, скидао сам је са њега и витлао руком. Лети, кад толико волиш! Није чудо што људи о детињству испредају бајке.

Витлао бих ја птичурине и сада, у четрдесетој, и то са огромним задовољством, али тако нешто је (то ми кажу и пријатељи и непријатељи) социјално неприхватљиво. Због чега онда уопште одрастамо? Да заштитимо живину од праведног гнева? Да бисмо умрли? 

Леонардо је хтео да постане птица. Геније је био кретен. Мада је био довољно мудар да пусти другог да се поломи. Дубоко у себи, ипак је знао: Мона Лизу умем, а летети – јок. Зато му оне данас ђубре споменик са висине. Смете ли ви да се унередите на нечији споменик? Оне смеју. И на споменик и на вашу главу и на чисту кошуљу. И не можете им вратити. Ако ми не верујете покушајте да се олакшате на црвендаћа. И, како вам иде? Ја их одавде чујем како ликују. Свака је птица ругалица. 

Одувек волим да плашим голубове по парковима. Више не могу да се, дечачки разиграно, затрчим међу њих, али још увек ми је дозвољено да, онако случајно, као да ме је напао неки инсект, правим нагле покрете – а оне уплашено узлећу, застају им кокице у грлу. Добар осећај.

Тако је било до јуче. Од јуче лежим у болници, онемогућен. И нико ми не верује да је у питању подло смишљена освета:

Значи, шетао си парком и угледао аутобус.

И потрчао сам да га стигнем.

Добро, и?

И онда је ниоткуд долетео један голуб и упетљао ми се међу ноге.

Како ниоткуд, тај парк је пун голубова.

Овај је стигао ниоткуд. И пикирао је тачно на мене.

Голубови не пикирају. Вероватно се јадничак није снашао.

Јадничак? Он је јадничак? А како то да је тај јадничак после атентата мирно одлетео, а ја сам пао и сломио руку? Ја лежим овде са отвореним преломом, а он је јадничак?!

Тише мало, какав атентат, хоћеш да те пошаљу код психијатра? Све је то једна бизарна случајност. 

А то што сам добио гангрену?  Или ћу остати без руке или ћу умрети – да и то није случајност?

Добро, добро, смири се. Узми једну наранџу.

Кревет ми је окренут тако да могу да гледам кроз прозор, а тамо, на симсу, по цео дан чуче провокатори и криве кљун на сасвим посебан начин. 

Кунем вам се да ми се смеју.