Book Talk 2018: Неговање културе сећања

У организацији Цолор Медиа communications конференција је по четврти пут одржана у простору три новосадске галерије: ГМС, Спомен-збрици Павла Бељанског и Поклон-збирци Рајка Мамузића. Book Талк је званично отворио Далибор Рожић, члан Градског већа Новог Сада задужен за културу, а потом је одржана серија панела посвећених низу важних годишњица, од рођење Карла Маркса (1818) до глобалне економске кризе (2008), које су у великој мери утицале на (пре)обликовање региона и света, а самим тим и на књижевну сцену и издаваштво.  

Уводни панел је, рецимо, био посвећен стогодишњици завршетка Првог светског рата, а фокус песника и преводиоца Драгослава Дедовића, сувласника култне сарајевске издавачке куће „BuyBook” Горана Самарџића и књижевника и професора на Филозофском факултету у Новом Саду др Слободана Владушића, био је на отисцима које је то прво велико глобално убијање оставило на екс-југословенске крајеве. Дијалог је ишао од анализе улоге идеологије до популизма, а својеврсну поенту изрекао је др Владушић, којем управо данас излази нови роман "Велики јуриш" посвећен херојима српске епопеје у Првом светском рату, “људима који су се вратили из заборава”, истичући да није реално да сви народи са ових простора на исти начин гледају на тај период историје, па је тако и на књижевном плану. "Велики рат нема исто симболичко искуство за различите народе. Јер, једни готово да га нису ни осетили, док је за српски народ, који је остао без 1,2 милиона душа, он представљао биолошку катастрофу", појаснио је књижевник.

Као посебна тема разговора наметнуо се "случај Гаврило Принцип", јер младобосанца који је извршио атентат на Франца Фердинанда и историја и књижевност у протеклом веку посматрају у распону од хероја до терористе, од заветног позивања на косовски мит до слике дечака од осамнаест лета који чита Елиота, Мопасана и руске анархисте, од српског националисте до заговорника југословенске идеје који је "убио погрешног човека", с обзиром на то да је аустријски престолонаследник био "велики славјанофил" расположен за искораке, од побољшања права Срба у КундК монархији све до аграрне реформе. Између осталог, Владушић је подсетио на чињеницу да је на Принципа велики утицај имао Јован Скерлић и идеја својеврсног "левог патриотизма".

То што желите да помогнете потлаченој класи не искључује, напротив, жељу да се помогне потлаченом народу. Национална слобода и класна правда - то је идеја коју данас, оптерећени идеологијом, тешко можемо да разумемо, појаснио је др Владушић.   

Када су у питању нови наслови који су, по оцени учесника панела, обележили књижевну продукцију посвећену Првом светском рату, акцентовани су "Велики рат" Александра Гаталице, затим "Учитељица модногкројења у Сарајеву 1914" Анта Зирдума, "Сунце овог дана" Владимира Пиштала. За Владушића, Гаталичин роман је имао много озбиљнију перцепију од оне коју уобичајено доноси НИН-ова награда, што сведочи о чињеници да у нашој култури сећања још увек постоји потреба за разумевањем Великог рата; Самарџић је указао на то да "Учитељица..." доноси један другачији, "обичнији", свакодневнији поглед на феномен Сарајевског атентата, док по речима модератора Горислава Папића, Пиштало у својим писмима Андрићу на специфичан начин посматра Гаврила Принципа и младобосанце, којима је и наш једини нобеловац припадао.

Дедовић је, пак, указао и на још један Пишталов текст, у којем је познати писац упоређивао личности Гаврила Принципа и Франца Фердинанда и улогу немогућности сталешке комуникације у крвавим догађајима који ће уследити, а што је угао који је потпуно занемарен у потоњим националним наративима. Он се, међутим, нарочито задржао на студији Кристофера Кларка "Месечари", где овај професор модерне европске историје на Kеmbriyu заступа тезу да за Први светски рат нису криви само немачки апсолутизам већ и апсолутизми других великих сила.

Нажалост, овај бриљантни историчар је селективно користио историјску грађу како би доказао своју хипотезу. И на крају заиграо на танкој жици ревизионизма, навео је Дедовић, додајући да је такав приступ произвео бестселер који јесте наишао на оспоравање па и осуду, али је зато на немачком тржишту продат за мање од годину дана у преко 200.000 примерака, "што говори о потреби Немаца да не буду увек дежурни кривци"...

Финале панела посвећено је односу тзв. милитаристичког и пацифистичког у књижевном кругу, уз опаску да су, по одређеном стереотипу, најмилитантније књиге настајале "у канцеларији или склоништу", док је антиратна књижевност обележена искуственим кодом патње, праштања и помирења. Али у појединим случајевима и писци који су неколико година провели у рову, попут Станислава Кракова или Ернста Јингера, славе и једну врсту посебног искуства које се може стећи само у рату. "Велико књижевно дело не може тако једноставно да се објасни кроз једну или другу категорију - милитаризам или пацифизам", упозорио је професор Владушић.

Ипак, за Дедовића је оно што данас недостаје овдашњој књижевности је управо радикални пацифизам, налик Ремарковом или на трагу раног Милоша Црњанског.

То, нажалост, не постоји као снажан естетски, али и идеолошки дискурс, појашњава Дедовић.

Пледирам културу преиспитивања, и онога што смо доживели и како се тога сећамо. Међутим, још се није десио коперникански обрат у начину размишљања ових наших друштава, па нема ни трага учењу из искуственог кода, већ се наставља да се национално-државно, кроз институционалну културу сећања, претвара у мртву ствар коју ћемо наметати и својој деци. А нигде на помолу, уместо неговања шкорпионског кода самоуништења тог радикалног пацифизма, као нужне поуке због свега што смо доживелу у двадесетом веку, поручио је Дедовић.

До краја конференције одржан је још једанаест тематских разговора, на којима је учествовало педесетак књижевника, теоретичара, публициста, новинара... из целог региона. При томе је Book Талк истовремено био и својеврстан Арт Талк, како је то и рекла управница Спомен-збрике Павла Бељанског Милана Квас, с обзиром на то да су панели одржавани у окружењу престижних изложбених поставки трију новосадских галерија.

М. Стајић