Book Talk 2018: Negovanje kulture sećanja
NOVI SAD: Book Talk je najbolji dokaz da nemamo podelu na muzeje, biblioteke, pozorišta, bioskope... već da je kultura jedinstveno polje. I da je naša misija da negujemo kulturu sećanja, da iz prošlosti uzmemo pouke kako bismo bili što uspešniji u budućnosti, reči su upravnice Galerije Matice srpske dr Tijane Palkovljević Bugarski na otvaranju regionalne književne konferencije Book Talk 2018.
U organizaciji Color Media communications konferencija je po četvrti put održana u prostoru tri novosadske galerije: GMS, Spomen-zbrici Pavla Beljanskog i Poklon-zbirci Rajka Mamuzića. Book Talk je zvanično otvorio Dalibor Rožić, član Gradskog veća Novog Sada zadužen za kulturu, a potom je održana serija panela posvećenih nizu važnih godišnjica, od rođenje Karla Marksa (1818) do globalne ekonomske krize (2008), koje su u velikoj meri uticale na (pre)oblikovanje regiona i sveta, a samim tim i na književnu scenu i izdavaštvo.
Uvodni panel je, recimo, bio posvećen stogodišnjici završetka Prvog svetskog rata, a fokus pesnika i prevodioca Dragoslava Dedovića, suvlasnika kultne sarajevske izdavačke kuće „BuyBook” Gorana Samardžića i književnika i profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Slobodana Vladušića, bio je na otiscima koje je to prvo veliko globalno ubijanje ostavilo na eks-jugoslovenske krajeve. Dijalog je išao od analize uloge ideologije do populizma, a svojevrsnu poentu izrekao je dr Vladušić, kojem upravo danas izlazi novi roman "Veliki juriš" posvećen herojima srpske epopeje u Prvom svetskom ratu, “ljudima koji su se vratili iz zaborava”, ističući da nije realno da svi narodi sa ovih prostora na isti način gledaju na taj period istorije, pa je tako i na književnom planu. "Veliki rat nema isto simboličko iskustvo za različite narode. Jer, jedni gotovo da ga nisu ni osetili, dok je za srpski narod, koji je ostao bez 1,2 miliona duša, on predstavljao biološku katastrofu", pojasnio je književnik.
Kao posebna tema razgovora nametnuo se "slučaj Gavrilo Princip", jer mladobosanca koji je izvršio atentat na Franca Ferdinanda i istorija i književnost u proteklom veku posmatraju u rasponu od heroja do teroriste, od zavetnog pozivanja na kosovski mit do slike dečaka od osamnaest leta koji čita Eliota, Mopasana i ruske anarhiste, od srpskog nacionaliste do zagovornika jugoslovenske ideje koji je "ubio pogrešnog čoveka", s obzirom na to da je austrijski prestolonaslednik bio "veliki slavjanofil" raspoložen za iskorake, od poboljšanja prava Srba u KundK monarhiji sve do agrarne reforme. Između ostalog, Vladušić je podsetio na činjenicu da je na Principa veliki uticaj imao Jovan Skerlić i ideja svojevrsnog "levog patriotizma".
To što želite da pomognete potlačenoj klasi ne isključuje, naprotiv, želju da se pomogne potlačenom narodu. Nacionalna sloboda i klasna pravda - to je ideja koju danas, opterećeni ideologijom, teško možemo da razumemo, pojasnio je dr Vladušić.
Kada su u pitanju novi naslovi koji su, po oceni učesnika panela, obeležili književnu produkciju posvećenu Prvom svetskom ratu, akcentovani su "Veliki rat" Aleksandra Gatalice, zatim "Učiteljica modnogkrojenja u Sarajevu 1914" Anta Zirduma, "Sunce ovog dana" Vladimira Pištala. Za Vladušića, Gataličin roman je imao mnogo ozbiljniju percepiju od one koju uobičajeno donosi NIN-ova nagrada, što svedoči o činjenici da u našoj kulturi sećanja još uvek postoji potreba za razumevanjem Velikog rata; Samardžić je ukazao na to da "Učiteljica..." donosi jedan drugačiji, "običniji", svakodnevniji pogled na fenomen Sarajevskog atentata, dok po rečima moderatora Gorislava Papića, Pištalo u svojim pismima Andriću na specifičan način posmatra Gavrila Principa i mladobosance, kojima je i naš jedini nobelovac pripadao.
Dedović je, pak, ukazao i na još jedan Pištalov tekst, u kojem je poznati pisac upoređivao ličnosti Gavrila Principa i Franca Ferdinanda i ulogu nemogućnosti staleške komunikacije u krvavim događajima koji će uslediti, a što je ugao koji je potpuno zanemaren u potonjim nacionalnim narativima. On se, međutim, naročito zadržao na studiji Kristofera Klarka "Mesečari", gde ovaj profesor moderne evropske istorije na Kembriyu zastupa tezu da za Prvi svetski rat nisu krivi samo nemački apsolutizam već i apsolutizmi drugih velikih sila.
Nažalost, ovaj briljantni istoričar je selektivno koristio istorijsku građu kako bi dokazao svoju hipotezu. I na kraju zaigrao na tankoj žici revizionizma, naveo je Dedović, dodajući da je takav pristup proizveo bestseler koji jeste naišao na osporavanje pa i osudu, ali je zato na nemačkom tržištu prodat za manje od godinu dana u preko 200.000 primeraka, "što govori o potrebi Nemaca da ne budu uvek dežurni krivci"...
Finale panela posvećeno je odnosu tzv. militarističkog i pacifističkog u književnom krugu, uz opasku da su, po određenom stereotipu, najmilitantnije knjige nastajale "u kancelariji ili skloništu", dok je antiratna književnost obeležena iskustvenim kodom patnje, praštanja i pomirenja. Ali u pojedinim slučajevima i pisci koji su nekoliko godina proveli u rovu, poput Stanislava Krakova ili Ernsta Jingera, slave i jednu vrstu posebnog iskustva koje se može steći samo u ratu. "Veliko književno delo ne može tako jednostavno da se objasni kroz jednu ili drugu kategoriju - militarizam ili pacifizam", upozorio je profesor Vladušić.
Ipak, za Dedovića je ono što danas nedostaje ovdašnjoj književnosti je upravo radikalni pacifizam, nalik Remarkovom ili na tragu ranog Miloša Crnjanskog.
To, nažalost, ne postoji kao snažan estetski, ali i ideološki diskurs, pojašnjava Dedović.
Plediram kulturu preispitivanja, i onoga što smo doživeli i kako se toga sećamo. Međutim, još se nije desio kopernikanski obrat u načinu razmišljanja ovih naših društava, pa nema ni traga učenju iz iskustvenog koda, već se nastavlja da se nacionalno-državno, kroz institucionalnu kulturu sećanja, pretvara u mrtvu stvar koju ćemo nametati i svojoj deci. A nigde na pomolu, umesto negovanja škorpionskog koda samouništenja tog radikalnog pacifizma, kao nužne pouke zbog svega što smo doživelu u dvadesetom veku, poručio je Dedović.
Do kraja konferencije održan je još jedanaest tematskih razgovora, na kojima je učestvovalo pedesetak književnika, teoretičara, publicista, novinara... iz celog regiona. Pri tome je Book Talk istovremeno bio i svojevrstan Art Talk, kako je to i rekla upravnica Spomen-zbrike Pavla Beljanskog Milana Kvas, s obzirom na to da su paneli održavani u okruženju prestižnih izložbenih postavki triju novosadskih galerija.
M. Stajić
