Излог књига: Снага цинобер црвене...

у историји сликарства, а Срба Игњатовић  своју најновију песничку колекцију назвао је баш тако - „Цинобер”.Ова књига и њен аутор добили су награду “Ђурин шешир” за прошлу годину, коју додељују Кућа Ђуре Јакшића и Фондација “Солидарност Србије”.

Срба Игњатовић је, како кажу, полифони књижевник, а то значи - пођеднако успешан песник, књижевни критичар, прозаиста. Та књижевна обавештеност и посвећеност види се у његовим стиховима: језик класичан, готово старински, теме модерне, а поглед ангажован и строг.



Домановићевски, како закључује рецензент Душан Стојковић. Зашто би сви морали да воле Марину Абрамовић, индиректно се пита  песник и кроз стихове се враћа до својих песничких узора. Заправо већ од  реченице “Коме ја ово пишем?” из Црњансковог „Дневника о Чарнојевићу”, која је мото Игњатовићевог „Цинобера”.

...Мало слова, много значења

Најновија песничка књига Недељка Терзића  “Глад и глеђ” (АМ Грапхиц” Лаћарак, 2015) још мирише на штампарску боју, ако се тако може рећи. Аутор тврди да се ова колекција од преко осамдесет песама тематски и стилски надовезује на след претходно објављених књига “Траг на трагу” (2013), “Хук и мук” (2008) и “Збор и збег” (2006). Оно што је ново, јесу наслови песама: сви до једног су једносложне речи од само три слова. Аба, Буђ, Лес, Крф, Руј, Реч, Бес,  Кос, Јаз, Пут, Они, Дах, Рој, Шах...



У свему томе је и можда моја порука да се са мало речи или само мало написаних слова у једној речи, у нашем танано нијансираном и пластичном језику и говору може много рећи -  објашњава Терзић.



Наслови јесу кратки, али Терзићеве песме најчешће нису. Тематско-емотивни кругови његове поезије склапају се између прошлости и садашњости, између Истока и Запада, између узвишености и вулгарности (“сад ти је псовање запршка после сваке изговорене реченице”). Наслов збирке “Глад и глеђ” одговара садржају, али би  једносложна реч-наслов неке од песама,  још боље пристајала.



Р. Лотина