Раша Андрић: Снимили смо дечији филм за одрасле

Андрић је рекао да је његов филм рађен према истоименој књизи Јасминке Петровић, уз мала одступања и прекомпоновања "пошто су различити медији литература и филм".



У центру приче је девојчица (Клара Хрвановић) која жели да одрасте, као што сва деца желе да одрасту, а ми им филмом говоримо немојте да одрастете, чувајте то што имате и трошите то време док сте млади и мали што боље можете, истакао је Андрић.



Према његовим речима, у другој линији радње главни лик тумачи Олга Одановић, што значи да родитељи који буду водили децу у биоскоп неће морати "да спавају и досадно им је, него ће им бити занимљиво".



Продуценти су рекли да је то породичан филм, а Олга је дала феноменалну дефининицију - то је дечији филм за одрасле, рекао је редитељ.



У доба када деца све више времена проводе уз мобилне телефоне, Андрић каже да постоји начин да им се ограничи то време, како би схватила да "и прави живот може да буде узбудљив", иако је "много спорији и није шарен него овај у мобилном телефону".



У филму ниједна порука није прст у око. Одмах дечија публика то тумачи ''као нешто фолирају и нешто ме мунтају''. Тога смо се јако чували, да не учинимо тако неку ствар: ''Е, сад остави моблини''. Неким финијим начином смо говорили такве поруке, рекао је Андрић.



Радња филма се одиграва на острву Хвару, а Андрић је истакао да лично не осећа везу са државом, "ни овом ни било којом другом" и препоручује другима да и они "што мање имају везе са државама, јер људи чине живот и неће ти га држава учинит ибољим или лошијим, него људи којима си окружен".



Пошто имамо среће да говоримо истим или врло сличним језиком некако је ненормално да нисмо повезани. Тај културни простор се за време рата није се потпуно затворио. Са жељом смо чекали колпортере који су испод руке у Кнез Михаиловој продавали Ферал трибјун. Осећао сам, као и моја генерација, потребу када се рат завршио да што пре поново успоставимо везе, нормалне, људске, љубавне и културне, рекао је редитељ.



Андрић је нагласио да је "један од задатака овог филма да покаже да људи могу и треба да буду повезани, и чак иако су везе покидане никад није касно да се оне обнове".



Упитан каква је судбина снимања наставка култног филма "Муње!" (2001), Андрић је приметио да "у овом послу никад није све баш сасвим сигурно".



Дешава се да се сними три дана снимања, па да пропадне пројекат. Боље је да не малеришем. Тај филм је сад најближи него што је икада био до сада томе да буде стварно направљен, рекао је Андрић.



Према његовим речима, већ се почело са скупљањем екипе, не само глумачке, а вођен је и први разговор са музичким уредником.



Колико брзо, како ће све то ићи и колико ће да оправда очекивања публике не знам. Ја се први највише плашим шта ће бити, зато што искуство светске кинематографије говори да други део није баш увек добар као први. Изузеци су ретки као ''Tеrminator 2'', али већ "Кум 2" ни близу није "Кума 1, оценио је Андрић.



Упитан да ли ће тренер Жељко Обрадиовић успети да направи ренесансу кошаркашког клуба Партизан, Андрић је рекао да се томе нада и да је купио годишњу карту за утакмице београдског тима.



Нисам отишао ни на једну утакмицу али сам купио годишњу карту не бих ли подржао макар финансијски целу ствар. Сунце нас је огрејало. Целу државу без обзира ко за кога навија. Требало би да огреје кад такав тип дође да води један такав тим, закључио је Андрић.