Преминуо редитељ Пуриша Ђорђевић
Један од најзначајнијих југословенских и српских филмских аутора, Пуриша Ђорђевић, преминуо је у среду у Београду, у 98. години. Ђорђевићев опус се убраја убраја у најзначајније и најпоетичније на овом, али и на европском поднебљу.
- Напустио нас је један од најважнијих редитеља - изјавио је некадашњи директор Југо- словенске кинотеке Радослав Зеленовић.
Младомир Пуриша Ђорђевић био је редитељ са најдужом филмском биографијом и један од најважнијих филмских стваралаца на овим просторима. Рођен је 6. маја 1924. године, а прву режију Ђорђевић је остварио 1947. године, када је снимљен документарац „Трст”. У најдужу филмску биографију стало је 65 режија и сценарија. Ђорђевић је био и новинар, али пре свега заљубљеник у филм, наводи даље Зеленовић.
- Ђорђевићеви филмови „Сан”, „Јутро” и „Подне” обележили су југословенску кинематографију. То су филмови који су прославили југословенску кинематографију и утицали на формирање филмског укуса генерација заљубљеника у седму уметност - казао је Зеленовић.
За филм „Јутро„ Ђорђевић је добио Златну арену за најбољу режију на филмском фестивалу у Пули, а међу његовим истакнутим насловима су и „Бициклисти„, „Павле Павловић„, „Танго је тужна мисао која се плеше„ (1997) и други. Југословенска кинотека је 2016. прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја међу којима је и Ђорђевићева „Девојка”. На Филмском фестивалу у Сопоту 2019. добио Награду за допринос филмској уметности.
Ђорђевић је објавио девет књига прича и романа, са Оливером и Радетом Марковићем основао је прво приватно позориште „Драмска дружина А„ 1955. године, редитељ Љубиша Ристић режирао је његову драму „Тајна црне руке„, а као глумац се појавио у филму „Југ југоисток„ (2005).
- За мене је важно да се никада ничега нисам плашио и да ми је блиско оно што је говорио Ниче: није суштина у томе да смо били живи, него како смо живели - изјавио је недавно Ђорђевић. Након последњег играног остварења „Два„ (2007), Ђорђевић је овог лета у својој 98. години као редитељ и сценариста почео снимање повратничког играног филма „Уста пуна земље”, екранизацију истоименог романа Бранимира Шћепановића.
„Његова дела, која данас представљају класике и култна остварења, оставила су блистав траг у историји српске кинематографије и дефинисала оквире више жанрова”, навела је у телеграму саучешћа потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, наводећи да је вест о његовој смрти потресла све љубитеље седме уметности.
И. Б.