„The Plot Against America“: То се никад не би могло десити овде

„Завера против Америке“ („The Плот Агаинст Америца“) је најновији пројекат Дејвида Сајмона и Еда Бернса, легендардног двојца који је одговоран за неке од најбољих серија свих времена – „Одељење за убиства: Живот на улици“, The Цорнер, и, наравно, „Жице“ („The Wire“). Ова адаптација истоименог романа Филипа Рота је припадник жанра тзв. алтернативне историје. Као што се лако да закључити из назива, ова врста спекулативне фикције се бави “шта би било кад би било?” сценаријима, малим изменама у таписерији историје чије се нити потом рачвају до неслућених размера.

Премиса мини-серије је једноставна - шта би се догодило да је авијатичар Чарлс Линдберг постао председник Сједињених Америчких Држава 1940?  Премда најпознатији по својим пилотским подвизима, и трагичном киднаповању и смрти сина, Линдберг је такође заступао уверења која су се умногоме поклапала са званичном доктрином НСДАП (Нацистичке партије).

У тренутку када се САД нећка да ли да се директно умеша у рат који бесни у Европи, Линдберг неочекивано побеђује Френклина Д. Рузвелта захваљујући својој платформи војне неутралности. Наравно, ово ускоро прераста у прећутну, а потом и отворену подршку нацистичком режиму, са свим социјалним нуспојавама те идеологије.

Све ово посматрамо из перспективе јеврејско-америчке породице Левин и њихових познаника. Ако Сајмон и Бернс у ичему несумњиво бриљирају, то су ликови и њихов развој. Упркос томе што је сваки члан ове породице у суштини архетип за одређену тачку гледишта на све већи пораст антисемитизма, Сајмон и Бернс, као и махом одлична глумачка постава, чине да изгледају као природни, обични људи.

Херман, патер фамилиас ове породице, пасионирани је човек који просто не може да верује да би једна таква будала икада могла да дође на власт и да би ико нормалан могао да гласа за њега, и не либи се да то свима каже, желели они то да чују или не. Његова жена Елизабет покушава да одржи породицу на окупу и поред све тежих околности, док њихови синови, свако из својих разлога, не разумеју или не желе да прихвате опасност коју Линдберг и људи око њега, попут осталих моћних антисемита тог периода као што је Хенри Форд, представљају.

Ту су и њихов рођак Алвин, који одбија да пасивно посматра ширење фашизма и Елизабетина сестра Евелин. Управо она, упркос изведби Виноне Рајдер (која је практично пресликала своју улогу хистеричне Џојс из „Странгер Things“), представља једног од најзанимљивијих ликова - некога ко је спреман да изда свој народ под изговором да га тако спасава.

Кокетирање са фашизмом које су многе државе тада (а неке и сада) практиковале, у овој минисерији се одвија суптилно, корак по корак, тако да се сваки уступак - у име сигурности или националне кохезивности - лако може рационализовати. Све док није прекасно. Тако је стање америчког друштва до краја шесте епизоде таман довољно страно да нам буде неугодно, а ипак довољно базирано на стварним предрасудама да лако можемо да замислимо да се све ово заиста и десило. Или, још горе, да се може поновити.

Свака нација воли да себе посматра у позитивном светлу, али Американци поготово уживају да себе сматрају бастионом слободе и демократије. Ипак, историјска је чињеница да је, једва шест месеци пре него што је Немачка напала Пољску, један од највећих нацистичких скупова ван Немачке одржан управо у САД. И то не у неком ситном граду на америчком југу, већ на Медисон сквер гардену, у центру Њујорка.

Иако је Доналд Трамп и његов (благо речено) контроверзни председнички мандат несумњиво овде послужио као велика инспирација, мора се одати признање креаторима што су одолели да праве јефтине и очигледне паралеле ове две ере. Ако волите озбиљне историјске серије које не глорификују периоде које обрађују и не беже од тешких тема, већ их прихватају и анализирају као важан део историје и људске природе, „The Плот Агаинст Америца“ је одличан начин да проведете око шест сати у времену које се никада не би могло десити, али се лако могло догодити.

Владимир Сумина