„The Plot Against America“: To se nikad ne bi moglo desiti ovde

„Zavera protiv Amerike“ („The Plot Against America“) je najnoviji projekat Dejvida Sajmona i Eda Bernsa, legendardnog dvojca koji je odgovoran za neke od najboljih serija svih vremena – „Odeljenje za ubistva: Život na ulici“, The Corner, i, naravno, „Žice“ („The Wire“). Ova adaptacija istoimenog romana Filipa Rota je pripadnik žanra tzv. alternativne istorije. Kao što se lako da zaključiti iz naziva, ova vrsta spekulativne fikcije se bavi “šta bi bilo kad bi bilo?” scenarijima, malim izmenama u tapiseriji istorije čije se niti potom račvaju do neslućenih razmera.

Premisa mini-serije je jednostavna - šta bi se dogodilo da je avijatičar Čarls Lindberg postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država 1940?  Premda najpoznatiji po svojim pilotskim podvizima, i tragičnom kidnapovanju i smrti sina, Lindberg je takođe zastupao uverenja koja su se umnogome poklapala sa zvaničnom doktrinom NSDAP (Nacističke partije).

U trenutku kada se SAD nećka da li da se direktno umeša u rat koji besni u Evropi, Lindberg neočekivano pobeđuje Frenklina D. Ruzvelta zahvaljujući svojoj platformi vojne neutralnosti. Naravno, ovo uskoro prerasta u prećutnu, a potom i otvorenu podršku nacističkom režimu, sa svim socijalnim nuspojavama te ideologije.

Sve ovo posmatramo iz perspektive jevrejsko-američke porodice Levin i njihovih poznanika. Ako Sajmon i Berns u ičemu nesumnjivo briljiraju, to su likovi i njihov razvoj. Uprkos tome što je svaki član ove porodice u suštini arhetip za određenu tačku gledišta na sve veći porast antisemitizma, Sajmon i Berns, kao i mahom odlična glumačka postava, čine da izgledaju kao prirodni, obični ljudi.

Herman, pater familias ove porodice, pasionirani je čovek koji prosto ne može da veruje da bi jedna takva budala ikada mogla da dođe na vlast i da bi iko normalan mogao da glasa za njega, i ne libi se da to svima kaže, želeli oni to da čuju ili ne. Njegova žena Elizabet pokušava da održi porodicu na okupu i pored sve težih okolnosti, dok njihovi sinovi, svako iz svojih razloga, ne razumeju ili ne žele da prihvate opasnost koju Lindberg i ljudi oko njega, poput ostalih moćnih antisemita tog perioda kao što je Henri Ford, predstavljaju.

Tu su i njihov rođak Alvin, koji odbija da pasivno posmatra širenje fašizma i Elizabetina sestra Evelin. Upravo ona, uprkos izvedbi Vinone Rajder (koja je praktično preslikala svoju ulogu histerične Džojs iz „Stranger Things“), predstavlja jednog od najzanimljivijih likova - nekoga ko je spreman da izda svoj narod pod izgovorom da ga tako spasava.

Koketiranje sa fašizmom koje su mnoge države tada (a neke i sada) praktikovale, u ovoj miniseriji se odvija suptilno, korak po korak, tako da se svaki ustupak - u ime sigurnosti ili nacionalne kohezivnosti - lako može racionalizovati. Sve dok nije prekasno. Tako je stanje američkog društva do kraja šeste epizode taman dovoljno strano da nam bude neugodno, a ipak dovoljno bazirano na stvarnim predrasudama da lako možemo da zamislimo da se sve ovo zaista i desilo. Ili, još gore, da se može ponoviti.

Svaka nacija voli da sebe posmatra u pozitivnom svetlu, ali Amerikanci pogotovo uživaju da sebe smatraju bastionom slobode i demokratije. Ipak, istorijska je činjenica da je, jedva šest meseci pre nego što je Nemačka napala Poljsku, jedan od najvećih nacističkih skupova van Nemačke održan upravo u SAD. I to ne u nekom sitnom gradu na američkom jugu, već na Medison skver gardenu, u centru Njujorka.

Iako je Donald Tramp i njegov (blago rečeno) kontroverzni predsednički mandat nesumnjivo ovde poslužio kao velika inspiracija, mora se odati priznanje kreatorima što su odoleli da prave jeftine i očigledne paralele ove dve ere. Ako volite ozbiljne istorijske serije koje ne glorifikuju periode koje obrađuju i ne beže od teških tema, već ih prihvataju i analiziraju kao važan deo istorije i ljudske prirode, „The Plot Against America“ je odličan način da provedete oko šest sati u vremenu koje se nikada ne bi moglo desiti, ali se lako moglo dogoditi.

Vladimir Sumina