ПАЋИНО ОТКРИО ПОТРЕСНЕ СЕКВЕНЦЕ СВОГ ЖИВОТА "Другови су ми се предозирали хероином, зашто и ја нисам тако завршио

У мемоарима су откривени и посебено потресни моменат из његовог детињства, а тичу се његове мајке Роуз Ђерарди Паћино коју је описао као "емоционално крхку".

Болни тренуци с мајком

"Били смо напољу око сат времена када смо видели комешање на улици", присећа се Паћино у књизи, коју је написао Дејв Ицкоф.

"Људи су трчали према стану моје баке и деде. Неко ми је рекао: 'Мислим да ти је мајка'. Нисам веровао, али сам почео да трчим са њима. Испред зграде је било возило хитне помоћи, а тамо је на улазна врата, ношена на носилима, била моја мајка. Покушала је самоубиство", откривено је у књизи.

"Сони бој" је био Роузин надимак за Паћина – узела га је из хит песме Ала Џолсона, коју му је често певала – и Паћино додаје да су филмови "били место где је моја самохрана мајка могла да се сакрије у мраку и не мора да дели свог Сони боја ни са ким другим."

Његову мајку је напустио њен млађи муж Салваторе Паћино, када је глумац имао само две године.

Паћино је назвао дезертерство свог оца "кариком која недостаје" у његовом животу.

Последице су биле страшне. Роуз, која је патила од хроничне депресије, није имала новца. Пре него што је покушала самоубиство, прибегла је и терапији електрошоковима и на крају постала зависна од барбитурата.

Имала је само 43 године када је умрла 1962.

"Сиромаштво ју је срушило", рекао је Паћино.

Његов вољени деда по мајци, Винћензо, умро је годину дана након Роуз.

Паћино је ово описао као свој "најмрачнији период".

"Прошао сам кроз неке ствари. Имао сам терапију пет дана у недељи 25 година", рекао је за Тхе Холлywоод Репортер 2019.

Важне животне лекције

У мемоарима, Паћино такође истиче да је научио много о животним кодовима од Винћенца, који је емигрирао у Америку из старог сицилијанског града чије је име, како ће Паћино касније сазнати, било Корлеоне.

Он га назива "очинском фигуром" у свом животу, а глумац се јасно сећа онога што се догодило једног дана када је са шест година дошао из школе.

"Деда, ово дете у школи је урадило веома лошу ствар. Отишао сам и рекао учитељици, а она је казнила то дете", присећа се он у књизи.

"Не пропуштајући ни један потез, мој деда је рекао: 'Значи, ти си пацов, а?' Било је то случајно запажање, као да је рекао: 'Волиш клавир? Нисам то знао.' Његове речи су ме погодиле право у соларни плексус. Никада више нисам никога у животу критиковао. (Иако тренутно, док ово пишем, претпостављам да то радим сам себи)", наводи глумац.

Јасно је да су неизбрисива сећања на одрастање у Јужном Бронксу и на "ликове" који су му помогли да се формира, још увек у првом плану Паћиновог ума.

Каже да је било тешко бити сиромашан, и уверен је да је "и даље постојала стигма против" Италијана-Американаца у послератној ери.

Био је део уличне банде

Почео је да пуши са само девет година, а пио је жестока пића са 13 година. Био је део уличне банде зване Ред вингс.

У "Сони бој" мемоарима он своју малу екипу назива "чопором дивљих, пубертетских вукова са лукавим осмесима" и описује како су његова три најбоља пријатеља – Клифи, Брус и Пити – на крају умрла од предозирања хероином.

Паћино открива: "Зашто ја нисам тако завршио? Зашто сам још увек овде? Да ли је све била срећа? Да ли је то био Чехов? Да ли је то био Шекспир?"

Можда је инстинктивно знао да је глума увек била његов излаз и пут за бекство, а Роуз је увек давала све од себе да подстакне Паћинове младалачке глумачке амбиције.