PAĆINO OTKRIO POTRESNE SEKVENCE SVOG ŽIVOTA "Drugovi su mi se predozirali heroinom, zašto i ja nisam tako završio

U memoarima su otkriveni i posebeno potresni momenat iz njegovog detinjstva, a tiču se njegove majke Rouz Đerardi Paćino koju je opisao kao "emocionalno krhku".

Bolni trenuci s majkom

"Bili smo napolju oko sat vremena kada smo videli komešanje na ulici", priseća se Paćino u knjizi, koju je napisao Dejv Ickof.

"Ljudi su trčali prema stanu moje bake i dede. Neko mi je rekao: 'Mislim da ti je majka'. Nisam verovao, ali sam počeo da trčim sa njima. Ispred zgrade je bilo vozilo hitne pomoći, a tamo je na ulazna vrata, nošena na nosilima, bila moja majka. Pokušala je samoubistvo", otkriveno je u knjizi.

"Soni boj" je bio Rouzin nadimak za Paćina – uzela ga je iz hit pesme Ala Džolsona, koju mu je često pevala – i Paćino dodaje da su filmovi "bili mesto gde je moja samohrana majka mogla da se sakrije u mraku i ne mora da deli svog Soni boja ni sa kim drugim."

Njegovu majku je napustio njen mlađi muž Salvatore Paćino, kada je glumac imao samo dve godine.

Paćino je nazvao dezerterstvo svog oca "karikom koja nedostaje" u njegovom životu.

Posledice su bile strašne. Rouz, koja je patila od hronične depresije, nije imala novca. Pre nego što je pokušala samoubistvo, pribegla je i terapiji elektrošokovima i na kraju postala zavisna od barbiturata.

Imala je samo 43 godine kada je umrla 1962.

"Siromaštvo ju je srušilo", rekao je Paćino.

Njegov voljeni deda po majci, Vinćenzo, umro je godinu dana nakon Rouz.

Paćino je ovo opisao kao svoj "najmračniji period".

"Prošao sam kroz neke stvari. Imao sam terapiju pet dana u nedelji 25 godina", rekao je za The Hollywood Reporter 2019.

Važne životne lekcije

U memoarima, Paćino takođe ističe da je naučio mnogo o životnim kodovima od Vinćenca, koji je emigrirao u Ameriku iz starog sicilijanskog grada čije je ime, kako će Paćino kasnije saznati, bilo Korleone.

On ga naziva "očinskom figurom" u svom životu, a glumac se jasno seća onoga što se dogodilo jednog dana kada je sa šest godina došao iz škole.

"Deda, ovo dete u školi je uradilo veoma lošu stvar. Otišao sam i rekao učiteljici, a ona je kaznila to dete", priseća se on u knjizi.

"Ne propuštajući ni jedan potez, moj deda je rekao: 'Znači, ti si pacov, a?' Bilo je to slučajno zapažanje, kao da je rekao: 'Voliš klavir? Nisam to znao.' Njegove reči su me pogodile pravo u solarni pleksus. Nikada više nisam nikoga u životu kritikovao. (Iako trenutno, dok ovo pišem, pretpostavljam da to radim sam sebi)", navodi glumac.

Jasno je da su neizbrisiva sećanja na odrastanje u Južnom Bronksu i na "likove" koji su mu pomogli da se formira, još uvek u prvom planu Paćinovog uma.

Kaže da je bilo teško biti siromašan, i uveren je da je "i dalje postojala stigma protiv" Italijana-Amerikanaca u posleratnoj eri.

Bio je deo ulične bande

Počeo je da puši sa samo devet godina, a pio je žestoka pića sa 13 godina. Bio je deo ulične bande zvane Red vings.

U "Soni boj" memoarima on svoju malu ekipu naziva "čoporom divljih, pubertetskih vukova sa lukavim osmesima" i opisuje kako su njegova tri najbolja prijatelja – Klifi, Brus i Piti – na kraju umrla od predoziranja heroinom.

Paćino otkriva: "Zašto ja nisam tako završio? Zašto sam još uvek ovde? Da li je sve bila sreća? Da li je to bio Čehov? Da li je to bio Šekspir?"

Možda je instinktivno znao da je gluma uvek bila njegov izlaz i put za bekstvo, a Rouz je uvek davala sve od sebe da podstakne Paćinove mladalačke glumačke ambicije.