Копија Златне арене Милене Дравић у Кинотеци

Сада је она део Легата Милене Дравић и Драгана Николића, отвореног у Кинотеци у мају прошле године.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић је рекао да овим чином испуњавају једну од последњих жеља легендарне глумице и то захваљујући фестивалу који је пре 60 година први пут у својој историји угостио младу глумицу, почетницу, Милену Дравић која је представила филм "Врата остају отворена" Франтишека Чапа у коме је заправо остварила своју прву филмску улогу.

Пантелић је подсетио да је Дравић само три године касније у тој истој пулској Арени заблистала у филму "Прекобројна" Бранка Бауера који, када је зажелео да га реализује заједно са сценаристима Крешимиром Голиком и Богданом Јовановићем, није наишао на разумевање филмских кућа.

Људи у Авала филму су препознали значај сценарија за филм који се данас сматра романтичном комедијом. Он је снимљен, доживео је велики успех и поред тога што је одредио даљи звездани пут Милене Дравић, промовисао је још једну велику звезду југословенске кинематографије Љубишу Самарџића, истакао је Пантелић.

Рестовић је рекла да су пре нешто више од годину дана од директора Српског културног центра у Пули Милана Рашуле чули да је Милени Дравић из стана украдена прва Златна арена, што их је подстакло да покрену иницијативу да се изради реплика.

Прошле године смо имали част да угостимо госпођу Милену на Пула филм фестивалу где је она доживела красно признање када је 6.000 људи у Арени устало и аплаудирало. Она је била изузетно срећна, а ми више од тога. Лично носим богатство познавања ње као особе што се не може заборавити. Она је била глумица какву сумњам да ћемо ускоро поново имати, рекла је Рестовић.

Управник Архива Кинотеке Александар Ердељановић је подсетио да је "Прекобројна" био осми филм Милене Дравић чија је филмска каријера трајала 50 година, од филма "Врата остају отворена" (1959) до "Свети Георгије убива аждаху" Срђана Драгојевића (2009).

Иако је Дравић већ била позната млада глумица - пре филма 'Прекобројна' снимила је 'Козару' Вељка Булајића, овај филм ју је дефинитивно избацио у врх нашег глумишта, а заједно са њом и Љубишу Самарџића и Бориса Дворника који ће касније много пута бити њени партнери и са Батом Живојиновићем творити ту чувену четворку највећих глумаца југословенског филма током 60-тих и 70-тих година прошлог века, истакао је Ердељановић.

Дравић је, подсетио је Ердељановић, освојила другу Златну арену 1970. за филм "Бициклисти" Пурише Ђорђевића, као и четири Сребрне арене за улоге у филмовима "Лито Виловито" Обрада Глушчевића 1964, затим 1966. за улоге у остварењима "Рондо" Звонимира Берковића и "До победе и даље" Жике Митровића, 1967. за "Немирни" Кокана Ракоњца и 1969. за улоге у филмовима "Хороскоп" Боре Драшковића и "Крос кранти "Пурише Ђорђевића.