ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ НАШЕМ ВЕЛИКОМ ГЛУМЦУ Микију Манојловићу уручен Златни печат Кинотеке

На Дан Кинотеке, њен директор Југослав Пантелић уручио је Манојловићу "Златни печат", највише признања ове институције за допринос филмској уметности, а свечаности је присуствовао и министар културе Никола Селаковић.

У обраћању пред званицама у дворани Кинотеке "Макавејев", Манојловић је истакао да је са "Златним печатом" доживео част коју није очекивао.

Можда сам је некад раније очекивао, али је она ипак стигла на време, рекао је глумац, чија је изузетно богата каријера илустрована кратким одломцима из филмова као што су "Мој отац на службеном путу", "Андерграунд", "Ране", "Ми нисмо анђели" и други.

Манојловић је додао да у његовој каријери ништа не би било као што јесте да није било редитеља Александра Ђорђевића, Срђана Карановића, Рајка Грлића, Емира Кустурице, Горана Марковића, Горана Паскаљевића (1947-2020) и професора Ватрослава Мимице (1923-2020).

Шта везује ове људе осим то да су препознали у мени неки дар? Везује их велика образованост, огроман таленат, велики рад, страховита креативност и различитост. Веома сам богат човек што сам имао могућност да се са таквим људима сретнем, поручио је Манојловић.

Према његовим речима, ''ti људи су омогућили његов вечни живот, који ће остати записан на филмским тракама похрањеним у Кинотеци''.

Присетивши се сниматеља Томислав Пинтера (1926-2008), Манојловић је рекао да је имао поверење у њега и дао му своју камеру да сними два кадра на филмску траку, и том приликом је увидео колико је "око сниматеља под великим притиском".

Манојловић је рекао да јако воли филм "Стриц", у коме постоји видео материјал, који је он снимио.

То је мој рад, ја сам то снимао. Шта стриц види, то сам био ја. Ја сам то снимио, рекао је поносно глумац.

У свом обраћању, Селаковић је оценио да је Манојловић као човек, лик и уметник уграђен у историју нашег филма и доживљаја филма многих генерација.

Готово непрегледан и сјајан опус овог уметника спада у највише домете наше уметности свих времена. Реченице његових ликова постале су узречице уграђене у дух нашег језика, истакао је министар.

Селаковић је рекао да 75 година представља значајан јубилеј Кинотеке, као установе културе од највишег националног значаја, а поклоници филма широм света знају да Србија баштини једну од најзначајних и најбогатијих филмских колекција, у којој посебно место припада нитратном филму.

Подсетивши да је "Србија једна од првих земаља у свету у којима је биоскопске сале озарило светло филма", Селаковић је додао и да гледајучи нитратни филм, бивамо увучени у свет стварнији од стварност.

Југослав Пантелић је навео да бити на челу најзначајније установе за бригу о филму код нас "буди осећај zadovolljstva, велике части и одговорности".

За генерације и генерације Кинотека представља храм филма, место где се иде готово ритуално, место сусрета са другима, али и са самим собом, рекао је Пантелић.

Према његовим речима, зататак Конотеке је да буде чувар и промотер вредности, гарант сигурности и поверења, али и да буде отворена за промене, да ресурсе стави на раполагање захтевима времена и да негује нову публику.

Управник Архива кинотеке Александар Ердељановић званично је отворио Фестивал нитратног филма у оквиру којег ће до 16. јуна бити приказано 40 филмова из 23 земље Европе, Азије и Северне Америке.

Овде се приказују класици, ремек дела, тек откривени филмови и биће пуно оних који ће имати светске премијере, навео је Ердељановић.

Како је најављено, на фестивалу ће бити приказана аматерска документарна репортажа из 1937. године у боји "Краљевина Југославија", коју је снимио Британац Џон Кинсмен, пратећи делегацију француских ратних ветерана која је пропутовала целу Југославију.

Публика ће, поред осталог, имати прилике да види и остварења "Јунаци пакла" (1929) Вилијама Вајлера, "Био је отац" (1942) Јасуџира Озуа, као и најновију рестаурисану копију култног филма "Човек са филмском камером" (1929) Џиге Вертова.