JOŠ JEDNO PRIZNANJE NAŠEM VELIKOM GLUMCU Mikiju Manojloviću uručen Zlatni pečat Kinoteke

Na Dan Kinoteke, njen direktor Jugoslav Pantelić uručio je Manojloviću "Zlatni pečat", najviše priznanja ove institucije za doprinos filmskoj umetnosti, a svečanosti je prisustvovao i ministar kulture Nikola Selaković.

U obraćanju pred zvanicama u dvorani Kinoteke "Makavejev", Manojlović je istakao da je sa "Zlatnim pečatom" doživeo čast koju nije očekivao.

Možda sam je nekad ranije očekivao, ali je ona ipak stigla na vreme, rekao je glumac, čija je izuzetno bogata karijera ilustrovana kratkim odlomcima iz filmova kao što su "Moj otac na službenom putu", "Andergraund", "Rane", "Mi nismo anđeli" i drugi.

Manojlović je dodao da u njegovoj karijeri ništa ne bi bilo kao što jeste da nije bilo reditelja Aleksandra Đorđevića, Srđana Karanovića, Rajka Grlića, Emira Kusturice, Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića (1947-2020) i profesora Vatroslava Mimice (1923-2020).

Šta vezuje ove ljude osim to da su prepoznali u meni neki dar? Vezuje ih velika obrazovanost, ogroman talenat, veliki rad, strahovita kreativnost i različitost. Veoma sam bogat čovek što sam imao mogućnost da se sa takvim ljudima sretnem, poručio je Manojlović.

Prema njegovim rečima, ''ti ljudi su omogućili njegov večni život, koji će ostati zapisan na filmskim trakama pohranjenim u Kinoteci''.

Prisetivši se snimatelja Tomislav Pintera (1926-2008), Manojlović je rekao da je imao poverenje u njega i dao mu svoju kameru da snimi dva kadra na filmsku traku, i tom prilikom je uvideo koliko je "oko snimatelja pod velikim pritiskom".

Manojlović je rekao da jako voli film "Stric", u kome postoji video materijal, koji je on snimio.

To je moj rad, ja sam to snimao. Šta stric vidi, to sam bio ja. Ja sam to snimio, rekao je ponosno glumac.

U svom obraćanju, Selaković je ocenio da je Manojlović kao čovek, lik i umetnik ugrađen u istoriju našeg filma i doživljaja filma mnogih generacija.

Gotovo nepregledan i sjajan opus ovog umetnika spada u najviše domete naše umetnosti svih vremena. Rečenice njegovih likova postale su uzrečice ugrađene u duh našeg jezika, istakao je ministar.

Selaković je rekao da 75 godina predstavlja značajan jubilej Kinoteke, kao ustanove kulture od najvišeg nacionalnog značaja, a poklonici filma širom sveta znaju da Srbija baštini jednu od najznačajnih i najbogatijih filmskih kolekcija, u kojoj posebno mesto pripada nitratnom filmu.

Podsetivši da je "Srbija jedna od prvih zemalja u svetu u kojima je bioskopske sale ozarilo svetlo filma", Selaković je dodao i da gledajuči nitratni film, bivamo uvučeni u svet stvarniji od stvarnost.

Jugoslav Pantelić je naveo da biti na čelu najznačajnije ustanove za brigu o filmu kod nas "budi osećaj zadovolljstva, velike časti i odgovornosti".

Za generacije i generacije Kinoteka predstavlja hram filma, mesto gde se ide gotovo ritualno, mesto susreta sa drugima, ali i sa samim sobom, rekao je Pantelić.

Prema njegovim rečima, zatatak Konoteke je da bude čuvar i promoter vrednosti, garant sigurnosti i poverenja, ali i da bude otvorena za promene, da resurse stavi na rapolaganje zahtevima vremena i da neguje novu publiku.

Upravnik Arhiva kinoteke Aleksandar Erdeljanović zvanično je otvorio Festival nitratnog filma u okviru kojeg će do 16. juna biti prikazano 40 filmova iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.

Ovde se prikazuju klasici, remek dela, tek otkriveni filmovi i biće puno onih koji će imati svetske premijere, naveo je Erdeljanović.

Kako je najavljeno, na festivalu će biti prikazana amaterska dokumentarna reportaža iz 1937. godine u boji "Kraljevina Jugoslavija", koju je snimio Britanac Džon Kinsmen, prateći delegaciju francuskih ratnih veterana koja je proputovala celu Jugoslaviju.

Publika će, pored ostalog, imati prilike da vidi i ostvarenja "Junaci pakla" (1929) Vilijama Vajlera, "Bio je otac" (1942) Jasudžira Ozua, kao i najnoviju restaurisanu kopiju kultnog filma "Čovek sa filmskom kamerom" (1929) Džige Vertova.