Бјелогрлић: Квалитет програма има везе са примитивним капитализмом

"Када су кренули ријалитији и серије које се баве искључиво селом? Па за време власти Демократске странке. Дакле, нема везе са тим ко је на власти, већ са једним примитивним капитализмом, који у потрази за брзим и лаким профитом нема времена и воље за амбициозније пројекте", рекао је Бјелогрлић у интервјуу за "Недељник".



Додаје, да је у транзицији "нестала средња класа" што чини један део проблема, док је други део "засељачивање" које, како каже, "траје годинама и континуирано без обзира на то ко је на власти". 



"Имам неслагање са већином колега који сматрају да су изласком на бину одређених странака извршили свој задатак. Немам ништа против, наравно, али остаје чињеница да ми нисмо успели да се својом професијом изборимо да мењамо амбијент", каже Бјелогрлић и додаје да је тога било у филмовима деведесетих, док је сада "настао хаос и несхватање позиције са које треба да делујемо".



"Елита се нада ће неки нови политичари да промене стање. То је илузија, само ми сами можемо то да променимо и бијемо битку", истиче Бјелогрлић.



Упитан за политичке поделе на "наш" и "није наш" и на везу између припадности некој од политичких опција и финансирања филмова, Бјелогрлић каже да "у Србији то увек постоји, некад мање, некад више", као и да је ради снимања филма спреман на компромисе који не угрожавају "људски и уметнички интегритет".



Каже, да останком у Србији жели да се бори, а не да се "по кафанама и интервјуима згражава над примитивизмом", као што то чини елита данас.



"Мислим да је другосрбијанска препотенција и ароганција један од главних разлога срозавања идеја 5. октобра. Нису хтели да уђу у арену. Да видимо где смо. Уместо тога прављене су трибине и новине за истомишљенике. Дијалог са другом страном, људима који су се погубили у новим суровим правилима транзиције готово да није постојао. На крају, ови су устали и рекли: Марш, доста је било!", рекао је Бјелогрлић.



Упитан за изјаву премијерке Ане Брнабић на отварању Музеја савремене уметности да је култура приоритет владе, Бјелогрлић каже: "Ја се томе надам, и за то се борим".



"Када је у питању филм, боље је него што је било, више се ради, више је пара", каже он и додаје да Хрватска издваја 14 милиона за филм, док Србија издваја пет, "што је опет боље него 2,5 милиона колико је било раније". 



Поводом одлуке да Влада Србије из буџетских резерви издвоји 62 милиона динара за снимање филма "Бела врана" у режији британског глумца Рејфа Фајнса, Бјелогрлић каже:



"Рећи ћу одмах да сам против тога, али и да се у Србији снима више него икад. Ако се изборимо за закон по којем ће то да дође на коректан ниво, онда немам ништа против да држава има стратешке пројекте и да због одређених разлога помаже странце. Дакле, ако стварно добијемо 10 милиона колико нам је обећано, а 2012. смо имали 2,5 милиона, у том случају немам ништа против Фајнса", каже Бјелогрлић.