Трећина парцела државне земље запарложено

Пријавило се само седам пољопривредника и три фирме који су у закуп узели 266,3 хектара, од укупно понуђених 2.135 хектара, тако да ће доста парцела остати у парлогу.

Ове парцеле биле су разврстане у 416 лицитационих јединица, али је интересената било само за 33 парцеле. По два претедента било је само за две парцеле, док су за остале појединачно заинтересовани само формално потврђивали пристанак за почетну цену закупа, тако да је други круг лицитације државне земље практично прошао без лицитирања.

Стручна саветница за пољопривреду у Општинској управи Кањиже Валерија Салкаи Немеш каже да је према програму за 2017. годину за закуп или коришћење без накнаде понуђено 4.571,7 хектара, од чега је издаТо у закуп или на коришћење 2.807,8 хектара, а да није издато 1.763,9 хектара. Према њеним речима, ако се од тога одузме нешто више од 200 хектара земљишта враћеног у поступку реституције, онда је по програму за прошлу годину издато 66 одсто расположивог државног земљишта, што је највише у односу на prеthodnе године.

На период од годину дана у првом кругу почетком новембра на лицитацији је издато свега 173,6 хектара, али је зато већина државних њива дата у закуп на основу права пречег закупа. Сточарима је распоређено 1.535 хектара, по основу власништва инфраструктуре издато је 449 хектара, док је без накнаде 129,5 хектара дато Средњошколском центру „Јожеф Беседеш“ из Кањиже и сомборској испостави ЈП „Војводина шуме“. Своје „парче“ од 262,2 хектара у атару Орома, на основу понуђеног програма добили су у дугорочни закуп инвеститори кањишке фирме „Генеза“ и „Фејеш“.

Са одобрењем ресорног министарства запарложене површине би се могле издавати бесплатно најмање на пет година, уколико се улаже у подизање дугогодишњих засада и још неке намене, а овако без улагања практично су безвредне.

- Надамо се да ћемо те површине моћи да понудимо у програму за 2018. годину, јер се пружа та могућност инвеститорима, уколико желе да уложе на основу сачињених елабората. Овде су ограничене могућности у шта може да се улаже, или у вишегодишње засаде, заснивање система за наводњавање и одводњавање, подизање пластеника или стакленика, према сачињеним пројектима, за шта је доста сложена процедура. Њихове елаборате за улагања мора да прихвати и Министарство пољопривреде, а треба знати да се право на закуп овог државног земљишта такође остварује на лицитацији – каже Валерија Салкаи Немеш.

Сасвим је извесно, на основу исхода давања државне земље на коришћење по свим основама и скромног интересовања у два круга лицитације, у парлогу ће остати 1.564 хектара, односно једна трећина!

- Површине које нису издате, по Закону остају у парлогу, односно нико нема право да их користи. Међутим, иначе су те површине запарложене јер се ради највећим делом о парцелама у катастарским општинама Хоргош и Мартонош, које су уситњене и лошијег квалитета у депресијама, са високим нивоом подземних вода и незгодно су лоциране међу приватним парцелама. За те површине већ деценију и по нема пријава заинтересованих за закуп – објашњава Валерија Салкаи Немеш.

Она додаје да је законски дата могућност да се те парцеле практично бесплатно издају у дугорочни закуп, али пошто поступак реституције није још завршен Министарство пољопривреде није дозволило да се ове парцеле издају на дужи период од једне године.

Текст и фото: М. Митровић