Trećina parcela državne zemlje zaparloženo

Prijavilo se samo sedam poljoprivrednika i tri firme koji su u zakup uzeli 266,3 hektara, od ukupno ponuđenih 2.135 hektara, tako da će dosta parcela ostati u parlogu.

Ove parcele bile su razvrstane u 416 licitacionih jedinica, ali je interesenata bilo samo za 33 parcele. Po dva pretedenta bilo je samo za dve parcele, dok su za ostale pojedinačno zainteresovani samo formalno potvrđivali pristanak za početnu cenu zakupa, tako da je drugi krug licitacije državne zemlje praktično prošao bez licitiranja.

Stručna savetnica za poljoprivredu u Opštinskoj upravi Kanjiže Valerija Salkai Nemeš kaže da je prema programu za 2017. godinu za zakup ili korišćenje bez naknade ponuđeno 4.571,7 hektara, od čega je izdaTo u zakup ili na korišćenje 2.807,8 hektara, a da nije izdato 1.763,9 hektara. Prema njenim rečima, ako se od toga oduzme nešto više od 200 hektara zemljišta vraćenog u postupku restitucije, onda je po programu za prošlu godinu izdato 66 odsto raspoloživog državnog zemljišta, što je najviše u odnosu na prethodne godine.

Na period od godinu dana u prvom krugu početkom novembra na licitaciji je izdato svega 173,6 hektara, ali je zato većina državnih njiva data u zakup na osnovu prava prečeg zakupa. Stočarima je raspoređeno 1.535 hektara, po osnovu vlasništva infrastrukture izdato je 449 hektara, dok je bez naknade 129,5 hektara dato Srednjoškolskom centru „Jožef Besedeš“ iz Kanjiže i somborskoj ispostavi JP „Vojvodina šume“. Svoje „parče“ od 262,2 hektara u ataru Oroma, na osnovu ponuđenog programa dobili su u dugoročni zakup investitori kanjiške firme „Geneza“ i „Feješ“.

Sa odobrenjem resornog ministarstva zaparložene površine bi se mogle izdavati besplatno najmanje na pet godina, ukoliko se ulaže u podizanje dugogodišnjih zasada i još neke namene, a ovako bez ulaganja praktično su bezvredne.

- Nadamo se da ćemo te površine moći da ponudimo u programu za 2018. godinu, jer se pruža ta mogućnost investitorima, ukoliko žele da ulože na osnovu sačinjenih elaborata. Ovde su ograničene mogućnosti u šta može da se ulaže, ili u višegodišnje zasade, zasnivanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje plastenika ili staklenika, prema sačinjenim projektima, za šta je dosta složena procedura. Njihove elaborate za ulaganja mora da prihvati i Ministarstvo poljoprivrede, a treba znati da se pravo na zakup ovog državnog zemljišta takođe ostvaruje na licitaciji – kaže Valerija Salkai Nemeš.

Sasvim je izvesno, na osnovu ishoda davanja državne zemlje na korišćenje po svim osnovama i skromnog interesovanja u dva kruga licitacije, u parlogu će ostati 1.564 hektara, odnosno jedna trećina!

- Površine koje nisu izdate, po Zakonu ostaju u parlogu, odnosno niko nema pravo da ih koristi. Međutim, inače su te površine zaparložene jer se radi najvećim delom o parcelama u katastarskim opštinama Horgoš i Martonoš, koje su usitnjene i lošijeg kvaliteta u depresijama, sa visokim nivoom podzemnih voda i nezgodno su locirane među privatnim parcelama. Za te površine već deceniju i po nema prijava zainteresovanih za zakup – objašnjava Valerija Salkai Nemeš.

Ona dodaje da je zakonski data mogućnost da se te parcele praktično besplatno izdaju u dugoročni zakup, ali pošto postupak restitucije nije još završen Ministarstvo poljoprivrede nije dozvolilo da se ove parcele izdaju na duži period od jedne godine.

Tekst i foto: M. Mitrović