НАЈЛЕПШЕ БАШТЕ Раскош врта у Ветернику боји Стеванове пензионерске дане

Пре него што је пензионисан, Стеван Баџа (72) је 45 година живео и радио у Минхену. Тамо је био власник ресторна и неуморно је бринуо о свом домаћинству. Његов радни дан трајао је 20 сати, те су му дисциплина, воља за радом  и уређивањем простора постали свакодневна навика, али и потреба.

Уређујући домаћинство у Немачкој, Стеван је уз своју супругу развио осећај за естетику и свест о бризи о личном простору, природи и баштованству. Када је пензионисан, вратио се у домовину, а свој мир и задовољство у пензионерским данима пронашао је у уређивању богатог врта којим је опасано пространо домаћинство у Ветернику.

Стеванова раскошна башта прошарана је, како многобројним врстама дрвећа, тако и цвећа. Цветнице које се најпре уочавају у овом дворишту су мушкатле, нарочито црвене. Оне украшавају већину уредно обојених жардињера, чија бела руха одишу посебном свежином. Одмах након мушкатли, Стеван издваја и руже пузавице, а ту су и разнобојне петуније.

- Сваке године купујем ново цвеће - открива Стеван. - Годишњи трошкови нису мали, крећу се од 300 до 400 евра и скључиво за набавку цвећа. Врло често и поклањам биљке другима. То ме посебно радује. Тако они који нису у прилици да издвоје велики новац ипак могу да улепшају свој простор на радост свих сељана.

Без обзира на чињеницу да је свечаним проглашењем победника и доделом награде за најлепшу башту Новог Сада, акција листа „Дневник”, „Новосадске телевизије” и Компаније “Цолор Медиа Communications”, у сарадњи са Француским институтом у Новом Саду, званично завршена, на страницама нашег листа објавићемо све приспеле пријаве за четврту по реду, акцију овог типа.

Подсећамо, на свечаности 28. јуна, главну награду освојио је Јован Марковић са супругом Весном, који је башту направио на балкону стана на последњем спрату зграде на Булевару патријарха Павла. У овогодишњем избору нашло се 30 љубитеља цвећа, сви учесници добили су симболичне награде, а победник наградно путовање - продужени викенд за две особе у Врњачкој бањи.

Посебну драж Стевановом дворишту даје дрвећу које, како се смењују годишња доба, прати животне циклусе и испреда приче о цветању и листању, сазревању и одумирању...

- Мој врт броји много врста дрвећа - открива Стеван. - Међу њима су орах, брест, вишња, дуња, дивља и јапанска трешња... Омиљено дрво ми је дивља трешња. У пролеће, када све цвета и пупи, њени розе цветови у мени побуђују посебну радост. Касније, када ме дарује сочним плодовима, будем свестан и њене захвалности на нези коју јој пружам. Тада се задовољство утростучује.

Стеваново имање је изузетно велико, те захтева свакодневни труд и улагања. Свако вече или јутро он одваја барем сат времена на одржавање своје оазе, које подразумева чишћење, заливање и прехрану биљака. Како има и викендицу на Фрушкој гори, којој је потребна посебна брига, ангажовао је кућну помоћницу, па је у друштву све много лакше и лепше...

Специфичност овог имања је што се налази на ударном месту, тј. на главном путу у Ветернику. Тако поред њега прошета око 200 или 300 пролазнка дневно.

- Сви  пролазници се одушеве и обавезно застану да уживају у призору - поносан је наш саговорник - Честитају ми и врло често питају за савет. Свако од њих би волео да уреди свој простор, али су им често препрека новац и време које треба издвојити. Мој одговор на то је увек да без труда, воље и спремности на жртву нема ни резултата...

Д. Клашња