Naši šarani dijetalniji od evropskih

Na početku ovojesenjeg izlova ribe, započetog prethodnih dana u ribnjacima, pa i “Kapetanskom ritu” koji se prostire na preko 650 hektara i jedan je od najvećih u Srbiji, Atanasov ukazuje da se sve više  ribnjaka ili se gasi ili smanjuje površine pod proizvodnjom, umesto da se ribarstvo iskoristi kao velika razvojna šansa.

"U Vojvodini postoji 120.000 do 150.000 hektara neiskorišćenog zemljišta koje bi mglo da budu ribnjaci! Pored toga mogu da budu akumulacije za navodnjavanje, može da se napravi koncepcija koja zaista može da pruži jedan odličan ekonomski izazov za Srbiju, da se zaposle ljudi i da se poveća proizvodnja zdrave hrane, a da sve to bude korist i za ostale poljoprivrednike ", smatra Anastasov.

Anastasov ukazuje da je potrebno sačiniti dobru strategiju razvoja, da se ribarstvo zaista uvaži i da se što više pomaže, odnosno da i postojeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu više bude primenjen kao podrška ribarstvu.

"Ribarstvo je jedina grana u stočarstvu koja još nema pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrendog zemljišta. Doduše, mogućnosti ima po zakonu, ali još uvek nije formirano “uslovno grlo” koje se zove riba! Zbog toga smo mi već sedam osam godina oštećeni kao grana stočarstva, upravo zbog toga što se to ne primenjuje, iako puno koristimo i trošimo hrane. Recimo na Ribnjaku “Kapetanski it” će u ovoj godini potrošnja svedena na ekstrudiranu hranu biti oko 1.500 tona što je ekvivalent oko 3.000 tona pšenice", predočava naš sagovornik. 

Prema rečima Anastasova zato je sada i cena ribe visoka, a uzrok je u tome što se smanjuju površine i što šarana i slatkovodne ribe nema dovoljno na tržištu. Trenutno tržišna cena ribe na veliko je 450 dinara za kilogram sa prevozom do ribarnica koje su udaljene i 500 kilometara od ribnjaka.

U Ribnjak “Kapetanski rit” zasnovanom na preko 650 hektara ostvaruju godišnju proizvodnju od 1.000 tona konzumne ribe i mlađi. Ribnjak se nalazi se najsevernije u odnosu na sve druge ribnjake i spoecifičan je po tome što je nadomak Velebitskog i Palićkog jezera, povrh toga naslanja se i na kanal Tisa-Palić. “Kapetanski rit” se za bezmalo šest i po decenija razvio u moderan ribnjak sa uređenom infrastruktorom za lepu budućnost sa novim tehnološkim trendovima i razvoj, a pored uzgoja ribe delatnost obogaćuje turističkim sadržajima za sportski ribolov i ugostiteljstvom na obali Palića. 

Proizvodnja na “Kapetanskom ritu”se kao i u drugim našim ribnjacima bazirana na proizvodnji šarana koji čini oko 95 posto, a Anastasov objašnjava da se još uzgajaju se tolstolobik, amur i smuđ pa i som. 

"Kod proizvodnje ribe na prvom mestu je da imamo kontinuitet jer smo okruženi sa konkurentima iz zemalja Evropske unije, a to su Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Bugarska. Oni imaju mnogo bolje uslove u smislu subvencija i mnogo više novčanih sredstava za ozdravljenje ili za pomoć, kako god to da zovemo. Oni prave nove modele za opstanak ribarstva, jer ako Evropska unija nešto zabranjuje, gledaju na koji način će da isfinansiraju svoju proizvodnju, tako da bez veće ozbiljnije subvencije ribnjak ne može da funkcioniše. Stalni razvoj, stalno pokušavanje da se kroz najracionalniji pristup u proizvodnji dobiju veliki rezultati su neophodni. U Srbiji je subvencija za kilogram proizvedene ribe, odnosno prodate ribe oko 10 dinara, što je jako malo, u odnosu na okruženje iz Evropske unije to je manje osam do deset puta, mada su nam neki troškovi čak veći nego u okruženju", predočava Anastasov. 

U prethodnih sedam-osam godina, prema uveravanju Anastasova naši ribnjaci su zaista dostigli savršenstvo u smislu proizvodnje ribe, načina hranjenja i kontroli, pa se dobija riba koja je vrhunskog kvaliteta.

"Mi možemo da se pohvalimo da imamo šarane koji ima jako mali sadržaj masti, do tri do četiri puta u odnosu na šarane iz ribnjaka sa područja Evropske unije", ističe Anastasov. On dodaje da smo do godinu-dve unazad imali smo veliki uvoz jer je iz Hrvatske moglo da se uvozi, a oni imaju 80 eurocenti subvencije po kili ribe prodate kod nas.

"To je kao da se vi vozite na konjskoj zaprezi, a oni su u modernom automobilu. Najveća potrošnja šarana je u Poljskoj, zatim Češkoj i Mađarskoj, a mi smo na nekom četvrtom mestu. U Srbiji se pojede oko 5,6 kilograma ribe godišnje po glavi stanovnika, što je jako malo. Ako kažemo da smo mi zemlja koja ima izrazito velik broj obolelih od srčanih i kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i drugih boljki, mislim da potreba za ribom i hranom koja je na bazi ribe treba da bude sve veća i veća. To mora da prepozna država, mora da nam pomogne. Ribnjaci se gase u okruženju ali i kod nas i proizvodnja je recimo u odnosu na pre tri četiri godine možda i do 40 odsto manja nego do tada, zbog čega je  povećana cena ribe. Riba iz ribnjaka u Srbiji ima dobar kvalitet i mislim da se niko iz zemalja u okruženju ne može porediti sa nama", smatra Anastasov.

Priprema ribnjaka kao svake njive

Za uzgoj ribe najvažnija je priprema objekta koja se sastoji od sušenja jezera, zakrečavanja radi dezinfekcije, tanjiranja. Tehnolog u Ribnjaku “Kapetanski rit” inžinjer ihtiologije Željko Đanić naglašava da se ribnjak priprema za nasad mlađi, isto kao bilo koja površina za biljnu proizvodnju.

"Nakon toga vodi se računa o pravilnom nasadu zdrave mlađi sa dobrim prosečnim težinama i u dobrom kondicionom stanju, odnosno da je dobro prezimela. Nasađivanje riblje mlađi se radi obično u proleće i tada se najveća pažnja i posvećuje zdravstvenom stanju mlađi. U uzgoju ribe bitno je da ishrana bude sa izbalansiranom hranom, jer kada imamo puno prirodne hrane dodajemo više žitarica, a kada je prirodne hrane u ribnjaku manje onda se više hrani sa punim hranivima koja imaju od 25 do 30 posto proteina. Time dobijamo kvalitetnu ribu koja ima mali sadržaj masti a ima velik sadržaj proteina", pojašnjava Željko Đanić.

Problematika obezbeđenja dovoljnih količina kvalitetne vode prati domaće ribarstvo, pojava oboljenja ribe sa kojima se valja suočavati, slična su kao u evropskim ribnjacima, a dodatnu štetu nanose jata kormorana. Đanić kaže da je populacija kormorana u Vojvodini između 20.000 do 30.000 jedinki, a svaka ptica da bi opstala dnevno mora pojesti oko pola kilograma ribe, pa su njihova jata stalno prisutna kod ribnjaka i otvorenih voda bogatih ribom.   

Milorad Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Kanjiža. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)