Plan razvoja APV do 2030. godine: Vojvođanske pruge i putevi pod lupom

Plan, osim unapređenja transporta i infrastrukture, rekonstrukcije i izgradnje putne mreže, pogotovo opštinske, predviđa i uvođenje sistema pametnog i održivog upravljanja saobraćajem, kao i razvoj integrisanog transporta i logističkih centara.  

Dobra geostrateška pozicija omogućava povoljne uslove za razvoj i efikasno funkcionisanje svih vidova saobraćaja, što je preduslov za brži privredni rast, jačanje konkurentnosti i ravnomerniji razvoj. Vojvodina se nalazi u središtu Evrope, na raskršću multimodalnih evropskih koridora TEN-T (TRANS-EUROPEAN TRANSPORT NETWORK). Kroz njenu teritoriju prolazi nekoliko nekoliko međunarodnih putnih i železničkih pravaca, koji predstavljaju vezu s zemljama zapadne Evrope, ali i Bliskog istoka. Preko reke Dunav, kao međunarodnog plovnog puta, odnosno Rajnsko - Dunavskog koridora 44, Vojvodina i Srbija imaju pristup otvorenom moru, a ne bi trebalo zaboraviti ni da kroz pokrajinu prolaze i značajni međunarodni biciklistički putevi poput Euro Velo 6,11 i 13, kao i Savski koridor. 

Autori Plana razvoja do 2030. godine konstatuju da je železnička mreža dovoljnog kapaciteta, ali nedovoljnih tehničko-eksploatacionih perfomansi za pružanje kvalitetnh usluga prevoza, te je neophodna sveobuhvatna modernizacija. Vojvodina je bogata mrežom plovnih puteva, ali je osnovni problem nedostatak kontinuiranog tehničkog održavanja, te je vodni saobraćaj nedovoljno iskorišćen, bez obzira na potencijale. Kako je navedeno, luke su dovoljnog kapaciteta ali infrastruktura nije. Na teritoriji severne pokrajine nalazi se osam aerodrma, od kojih se kao najopremljeniji izdvaja onaj u Vršcu. 

Saobraćajna infrastruktura predstavlja temelj sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja, a povezanost sa drugim delovima Srbije, ali i susednim državama, učiniće Vojvodinu atraktivnijom za investicije. Poboljšanje bezbednosti u saobraćaju pogotovo ranjivih kategorija, dece i mladih jedan je od strateških ciljeva AP Vojvodine. Radi održivog razvoja i demografske obnove, javlja se potreba za strateškim praćenjem i planiranjem prevoznih potreba, što uz sprovođenje akcionih planova, podrazumeva unapređenje javnog prevoza putnika i smanje­nje broja pojedinačnih putovanja, pogotovo dnevnih.

Brže i jeftinije putovanje, uz smanjenje svih vidova zagađenja opšti su ciljevi pametnog i održivog saobraćajnog sistema, koji se prilagođavaju lokalnim uslovima. Realizacija te mere omogućiće funkcionalno i bezbedno korišćenje infrasrtukture, smanjenje gužvi i zastoja, uz racionalno korišćenje energije i smanjenje zagađenja. Autori plana navode da bi unapređenje javnog prevoza trebalo sprovesti kroz promociju, čiji cilj povećanje udela javnog prevoza u raspodeli putovanja, unapređenje rada prevoznika, uključujući obnovu voznog parka, što podrazumeva uvođenje autobusa koji kao pogonsku energiju koriste CNG ili električnu energiju. 

Izgradnja, rekonstrukcija i modernizacija magistralnih pruga jedan je od preduslova za unapređenje železničkog saobraćaja i razvoj intermodalnog transporta. Međutim, za korišćenje punog potencijala neophodna je razvijena i kvalitetna mreža regionalnih ali i lokalnih pruga, koje će imati sabirnu funkciju putničkih i robnih tokova ka glavnim pravcima. 

Za održiv regionalni razvoj neophodno je realizovati projekte izgradnje drumskih saobraćajnica definisanih u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine. Na listi prioriteta su: brze saobraćajnice na delovima državnih puteva Novi Sad - Irig – Ruma i granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg) - Sombor - Kula - Vrbas - Srbobran - Bečej - Kikinda – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo), kao i auto-puteva Ruma – Šabac, Beograd (Borča) – Zrenjanin – Novi Sad, Sremska Rača – Kuzmin, Beograd – Vršac - granica sa Rumunijom.

Izgradnja obilaznica i izmeštanje državnih puteva iz urbanih sredina omogućiće smanjenje izloženosti stanovništva emisiji svih vrsta zagađivača, te doprineti ostavrivanju prvog prioritetu razvoja Vojvodine, a to je zdrav život. Prostorni plan razvoja Vojvodine predviđa završetak obilaznica oko Sombora, Zrenjanina, Kikinde, Iriga, kao i izgradnju obilaznica oko Novog Sada, Vršca, Odžaka i Sremskih Karlovaca. 

Za razvoj rečnog transporta neophodna je rehabilitacija vodnih puteva, Dunav, Tisa, Sava, Begej i kanalske mreža Hidrosistema DTD. To, osim redovnog čišćenja i održavanja kanala i signalizacije, podrazumeva unapređenje informaciog sistema, modernizaciju opreme i proširenje uskih grla, a planirana je i gradnja marina na Dunavu. 

Kao civilni aerodromi opšteg tipa planirani su Novi Sad - Čenej, Vršac i Subotica, koji će biti čvorište u regionalnom sistemu vazdušnih luka, prvenstveno za putnički saobraćaj, čarter letove manjih avio kompanija. Kako je objašnjeno, u svetlu prenamene i restruktuiranja vojnih aerodroma u Somboru i Beloj Crkvi, pod upravom Ministarstva odbrane, neophodno je te vazdušne terminale planirati u mreži perspektivnih aerodroma mešovite (opšte/sportske) namene. Planiranu mrežu objekata vazdušnog saobraćaja upotpunjuju sportski aerodromi u Zrenjaninu (Ečka), Kikindi (Drakslerov salaš), Pančevu (Utva), Sremskoj Mitrovici (Veliki Radinci), Belaoj Crkvi (Češko Selo), Kovinu, Bečeju (Fantast), Novi Bečej (Bočar), Ruma, kao i na drugim mestima, na gde  postoje mogućnosti, zainteresovanost i ekonomska opravdanost.

Jedna od važnijih mera svakako je pametno upravljane saobraćajem, što podrazumeva korišćenje sistema informaciono-komunikacionih tehnologija, koji se odnose na puteve, vozila, učesnike u saobraćaju. Da bi sve to funkcionisalo trebalo bi formirati upravljački centar.

Takođe, glavne luke trebalo bi povezati drumsko-železničkim koridorima, budući da je to preduslov za formiranje intermodalnog čvorišta na ukrštanju transportnih pravaca. 

Na spisku mera za održivi razvoj je i unapređenje biciklističkog saobraćaja, što podazumeva bolju infrastrukturu, veću bezbednost i integraciju tog s drugim vidovima prevoza. 

J. Vukašinović