План развоја АПВ до 2030. године: Војвођанске пруге и путеви под лупом

План, осим унапређења транспорта и инфраструктуре, реконструкције и изградње путне мреже, поготово општинске, предвиђа и увођење система паметног и одрживог управљања саобраћајем, као и развој интегрисаног транспорта и логистичких центара.  

Добра геостратешка позиција омогућава повољне услове за развој и ефикасно функционисање свих видова саобраћаја, што је предуслов за бржи привредни раст, јачање конкурентности и равномернији развој. Војводина се налази у средишту Европе, на раскршћу мултимодалних европских коридора ТЕН-Т (ТРАНС-ЕУРОПЕАН ТРАНСПОРТ NETWORK). Кроз њену територију пролази неколико неколико међународних путних и железничких праваца, који представљају везу с земљама западне Европе, али и Блиског истока. Преко реке Дунав, као међународног пловног пута, односно Рајнско - Дунавског коридора 44, Војводина и Србија имају приступ отвореном мору, а не би требало заборавити ни да кроз покрајину пролазе и значајни међународни бициклистички путеви попут Еуро Вело 6,11 и 13, као и Савски коридор. 

Аутори Плана развоја до 2030. године констатују да је железничка мрежа довољног капацитета, али недовољних техничко-експлоатационих перфоманси за пружање квалитетнх услуга превоза, те је неопходна свеобухватна модернизација. Војводина је богата мрежом пловних путева, али је основни проблем недостатак континуираног техничког одржавања, те је водни саобраћај недовољно искоришћен, без обзира на потенцијале. Како је наведено, луке су довољног капацитета али инфраструктура није. На територији северне покрајине налази се осам аеродрма, од којих се као најопремљенији издваја онај у Вршцу. 

Саобраћајна инфраструктура представља темељ свеобухватног и равномерног развоја, а повезаност са другим деловима Србије, али и суседним државама, учиниће Војводину атрактивнијом за инвестиције. Побољшање безбедности у саобраћају поготово рањивих категорија, деце и младих један је од стратешких циљева АП Војводине. Ради одрживог развоја и демографске обнове, јавља се потреба за стратешким праћењем и планирањем превозних потреба, што уз спровођење акционих планова, подразумева унапређење јавног превоза путника и смање­ње броја појединачних путовања, поготово дневних.

Брже и јефтиније путовање, уз смањење свих видова загађења општи су циљеви паметног и одрживог саобраћајног система, који се прилагођавају локалним условима. Реализација те мере омогућиће функционално и безбедно коришћење инфрасртуктуре, смањење гужви и застоја, уз рационално коришћење енергије и смањење загађења. Аутори плана наводе да би унапређење јавног превоза требало спровести кроз промоцију, чији циљ повећање удела јавног превоза у расподели путовања, унапређење рада превозника, укључујући обнову возног парка, што подразумева увођење аутобуса који као погонску енергију користе ЦНГ или електричну енергију. 

Изградња, реконструкција и модернизација магистралних пруга један је од предуслова за унапређење железничког саобраћаја и развој интермодалног транспорта. Међутим, за коришћење пуног потенцијала неопходна је развијена и квалитетна мрежа регионалних али и локалних пруга, које ће имати сабирну функцију путничких и робних токова ка главним правцима. 

За одржив регионални развој неопходно је реализовати пројекте изградње друмских саобраћајница дефинисаних у Регионалном просторном плану АП Војводине. На листи приоритета су: брзе саобраћајнице на деловима државних путева Нови Сад - Ириг – Рума и гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково), као и ауто-путева Рума – Шабац, Београд (Борча) – Зрењанин – Нови Сад, Сремска Рача – Кузмин, Београд – Вршац - граница са Румунијом.

Изградња обилазница и измештање државних путева из урбаних средина омогућиће смањење изложености становништва емисији свих врста загађивача, те допринети оставривању првог приоритету развоја Војводине, а то је здрав живот. Просторни план развоја Војводине предвиђа завршетак обилазница око Сомбора, Зрењанина, Кикинде, Ирига, као и изградњу обилазница око Новог Сада, Вршца, Оџака и Сремских Карловаца. 

За развој речног транспорта неопходна је рехабилитација водних путева, Дунав, Тиса, Сава, Бегеј и каналске мрежа Хидросистема ДТД. То, осим редовног чишћења и одржавања канала и сигнализације, подразумева унапређење информациог система, модернизацију опреме и проширење уских грла, а планирана је и градња марина на Дунаву. 

Као цивилни аеродроми општег типа планирани су Нови Сад - Ченеј, Вршац и Суботица, који ће бити чвориште у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај, чартер летове мањих авио компанија. Како је објашњено, у светлу пренамене и реструктуирања војних аеродрома у Сомбору и Белој Цркви, под управом Министарства одбране, неопходно је те ваздушне терминале планирати у мрежи перспективних аеродрома мешовите (опште/спортске) намене. Планирану мрежу објеката ваздушног саобраћаја употпуњују спортски аеродроми у Зрењанину (Ечка), Кикинди (Дракслеров салаш), Панчеву (Утва), Сремској Митровици (Велики Радинци), Белаој Цркви (Чешко Село), Ковину, Бечеју (Фантаст), Нови Бечеј (Бочар), Рума, као и на другим местима, на где  постоје могућности, заинтересованост и економска оправданост.

Једна од важнијих мера свакако је паметно управљане саобраћајем, што подразумева коришћење система информационо-комуникационих технологија, који се односе на путеве, возила, учеснике у саобраћају. Да би све то функционисало требало би формирати управљачки центар.

Такође, главне луке требало би повезати друмско-железничким коридорима, будући да је то предуслов за формирање интермодалног чворишта на укрштању транспортних праваца. 

На списку мера за одрживи развој је и унапређење бициклистичког саобраћаја, што подазумева бољу инфраструктуру, већу безбедност и интеграцију тог с другим видовима превоза. 

Ј. Вукашиновић