Објављена Тајна историја Милошеве Србије

Те, не баш афирмативне записе о кнезу Милошу сакупио је још Вук Караџић и ту гомилу рукописа је током боравка у карантину у Земуну, када се одлучио да се врати у Беч где му је живела породица, средио је стављајући нагласак на деспотско владање кнеза и његово свакодневно измотавање са народом и својим службеницима. 



Вук Караџић је био свестан да би му објављивање ових анегдота могло нашкодити у односима са кнезом чија му је финансијска помоћ била неопходна и зато је тај писани материјал запечатио уз напомену да се не отвара и не објављује до краја 19 века.



Та грађа је отворена тек после 1900. године, када су и Вук и кнез били покојни, али нико је није објавио.



То је сада први пут приредио Дејан Михајловић, а штампала "Лагуна". Пошто су записи веома провокативни, занимљиви су и данас, иако је прошло скоро два века од њиховог писања. 



Тајне историје су настале још у антици, јер од Светонија и Прокопија писци историја које би бацале сасвим неочекивано светло на славне историјске личности, па све до наших дана, то су списи који историју приказују у најкрупнијем могућем плану и разоткривају најгоре и најскривеније стране њених протагониста. 



Као што је српска културна јавност била шокирана када су врхунски познаваоци свеукупних дела Вука Караџића "извукли" из заборава његове "вруће" народне песме и објавили у књизи "Црвени бан", тако се сада пред читаоцима појавила српска тајна историја времена Милоша Обреновића који је открио своје мрачне стране пред Вуком.



Да ли сте негде раније прочитали да је Милош наредио да се убије барем девет угледних Срба без оптужбе и суђења само током периода од 1828. до 1832. године?



Када је Вук коначно напустио Србију и службу ћате код књаза, у Земуну је, када је био ван Милошевог домашаја, написао све оне приче које није смео да унесе у званичну биографију Милоша Обреновића која се сматра Вуковим најважнијим историографским делом и било је објављено под насловом "Милош Обреновић књаз Србији или грађа за српску историју нашега времена". 



Наравно ово је представљало историју првог дела Милошеве каријере без експлицитног језика и скарадних појединости, јер то је било скандалозно не само пре 100 година већ је и данас, јер Милош се није устручавао да користи псовке, веома вулгарне речи, да вређа, исмева свакога који му се замерио. 



Пошто је Вук записивао Милошеве изјаве онако како су стизале до њега у овој књизи су разврстане у неколико скупина: "Спрдња", коју је Вук прокоментарисао да "Милош је у господству и у беспослици мало по мало дотле дотерао, да му се сад ништа тако не мили, као спрдња". 



"Са спрдњом се време беспослено проводи, са спрдњом се брига разбија, са спрдњом се руча и вечера, са спрдњом се сва државна дела свршују, са спрдњом се и Богу у цркви моли. Који најбоље зна са собом и с другим људма спрдњу збијати, онај је најспособнији да се прими у двор за министра..." написао је Вук.



Посебну драж овим текстовима даје архаични језик којим су писани, иако је то већ "новоговор" плод Вукове језичке реформе.