91. МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ У НОВОМ САДУ Данас ПОРОДИЧНИ ДАН
Изложени експонати на 91. међународном пољопривредном сајму изазивају велико интересовање посетилаца па је већ првог дана на улицама Новосадског сајма била велика гужва.
Слично се може очекивати и данас јер је Породични дан, што значи да цела породица, с децом до 14 година, без обзира на то колико их има, сајам може да посети уз једну улазницу купљену за 800 динара.
Капије Новосадског сајма отворене су од 9 до 19 часова, а улазница кошта 800 динара, за колективне посете 600 динара, док су улазнице за колективне посете, ђака и студената, децу од 7 до 14 година и пензионере 400 динара.
Свака купљена улазница је и купон за учествовање у поклон игри, а најсрећнији посетилац постаће власник трактора Јохн Деере 5045. Ко ће то бити, биће познато сутра у 17 часова.
Шта све може да се гаји на пола квадрата
Како би се бројним посетиоцима Новосадског сајма представио идеалан начин за мини-производњу одређених повртарских и цветних култура, као и зачинског и лековитог биља, и ове године је свима доступна Био-башта, коју реализују Институт за ратарство и повртарство НС семе, Пољопривредна школа у Футогу и Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић”.
– Све се може узгајати на мањем простору, а треба водити рачуна о комбиновању биљака, као и о томе да имају довољно воде и прихране – објашњава наставник хортикултуре у Пољопривредној школи Гордана Кнежевић.
У једној квадратастој жардинијери, чије странице износе 50 центиметара, може да стане и пет различитих биљака: парадајз, тиквице, алоја, кадифа, босиљак, першун. А сва та семена такође је могуће набавити на штанду Био-баште, који се налази на углу главне улице и пута ка Мањежу. Због специфичног салашарског амбијента немогуће је не уочити је.
– Још раније сам приметила да се људи одлучују за овакав вид производње, нарочито кад су у питању терасе и други мањи простори, који су довољни за формирање био- баште – закључује Гордана Кнежевић.
Поштовати све који се врате на село
– Србија препознаје младе пољопривреднике као категорију од 2016. године, док је у Европи то заступљено већ 65 година – рекао је секретар Српског удружења младих пољопривредника СУМП Александар Миловановић, организатор конференције о младима у пољопривреди код нас и у Европској унији .
Иако смо, по његовим речима, мало закаснили, ипак смо на добром путу, а циљ догађаја је да се, уз размену искустава, и учи на грешкама.
– Треба да радимо на томе да држава одвоји више финансија за младе пољопривреднике, али и да подигнемо свест о томе да се мора размишљати у складу са савременим начином живота и да та правила применимо – истиче Миловановић.
Покрајинска влада и Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство препознају значај дугорочног улагања и субвенционисања младих у пољопривреди, а ове године за ту намену издвојено је 200 милиона динара.
– Поучени прошлогодишњим искуством, када је скоро 800 младих пољопривредника добило средства од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, ми субвенционишемо и до 90 одсто улагања, практично поклањамо почетак пољопривредне производње – рекао је подсекретар Александар Пановски. – Позивамо све младе пољопривреднике да се удруже јер се тако ствара синергија, која је основ за даљи напредак.
– Немамо шта спектакуларно да научимо од представника земаља ЕУ, али је битно да ажурирамо годину иза нас, да видимо шта се очекује ове године и који су изазови за наредне – рекао је пољопривредник из Бачке Паланке Милан Булајић. –Да се ја питам, увео бих многе новине, али најбитније је да се статус младог пољопривредника који се врати на село поштује и цени, да се пружи подршка, а треба и повећати мотивацију младих да се врате на село.
Амбасадори припремали националне специјалитете
Партнер међународног пољопривредног сајма је Европска унија. На ЕУ павиљону у хали 1 свакодневно се организује низ програма јер је ЕУ свој наступ осмислила тако да представи досадашњу подршку пољопривредном сектору у Србији, али и ону на коју домаћи пољопривредници могу да рачунају у будућности. Тако ових дана стручњаци из Србије и ЕУ разговарају о здрављу животиња, квалитету хране, одрживој производњи, еколошким аспектима пољопривреде, дигитализацији, зеленим иницијативама, ИПАРД програму, новим технологијама у пољопривреди и другим значајним темама, уз осврт на добре праксе у ЕУ.
Поред тога, посетици су у прилици и да присуствују припреми јела националних кухиња држава чланица ЕУ. И не само то, већ и да их пробају, јер кување стартује баш у време ручка, специјалитете припремају представници амбасада држава чланица ЕУ.
Своје кулинарско умеће приказао је и шеф Делегације ЕУ у Србији Еманеле Жиофре, који је спремао специјалит из Италије, прецизније са Сицилије – аранчине. Посетиоци сајма могли су да пробају и специјалтете које су припремали и амбасадори Немачке, Чешке, Пољске, Француске и Холандије, а данас ће своје знање у припремању хране показати амбасадори Аустрије и Словачке.
Д. Млађеновић - Л. Радловачки
Фото: С. Шушњевић
