ОКО 2,7 МИЛИОНА ЗГРАДА НА „НИЧИЈОЈ ЗЕМЉИ”: Легализација ТРАЈЕ 30 ГОДИНА и као да тапка у месту
Досадашњи приступ решавању проблема нелегалне градње није дао жељене резултате ни после готово 30 година, а у градовима који имају до 100.000 становника, у просеку 40.000 предмета чека на озакоњење. Годишње се реши око 1.500, док исто толико нових настане.
Решење нуди и Сива књига НАЛЕД-а, где се као један од првих корака истиче успостављање јединствене евиденције нелегално грађених објеката и поднетих захтева за озакоњење, која би путем дигиталне платформе била доступна свим грађанима на увид, указује се у билтену НАЛЕД-а.
Евиденција треба примарно да обухвати око два милиона објеката који чекају на озакоњење и све податке и документа неопходна за окончање поступка, ради лакшег увида и допуне од стране грађана, али и ефикасније контроле надлежних органа.
Уједно, та евиденција би омогућила да се континуирано анализирају захтеви и проблеми који се јављају у њиховом решавању, како би се ефикасније поступало у будућности. Централизацијом система и успостављањем портала за информисање јавности додатно ће се смањити простор за корупцију у овој области.
Свеобухватне реформе
Како би се омогућило решавање озбиљних и деценијама нагомилаваних имовинско-правних проблема у вези са непокретностима, НАЛЕД је крајем прошле године припремио прву студију свеобухватне реформе. Она, поред унапређења поступка уписа у катастар, између осталог и применом тзв. конвалидације и озакоњења нелегално изграђених објеката, предлаже конкретна решења и за комасацију, реституцију, експропријацију, опорезивање некретнина, управљање јавном својином и друге поступке.
– Милиони грађана данас користе нелегалне објекте за живот или рад, али те објекте не могу да прометују, да их ставе под хипотеку како би добили кредит, нити могу у тим просторима да региструју производну или пословну делатност. Ти објекти имају много мању вредност, а поједини немају ни услове за прикључење на комуналну инфраструктуру, па немају ни воду ни струју. Велика већина је поднела захтев за легализацију, али се на решавање тих захтева чека годинама. Зато је важно да се комплетна процедура што пре дигитализује и да се сви који су укључени у овај процес увежу у централизовани систем, који би био налик порталу за издавање грађевинских дозвола.
-Тако би се на једном месту све завршавало – ту би били регистровани сви поднети захтеви, подносили би се нови, размењивала докумената између државних органа укључених у овај поступак и грађана, омогућило праћење предмета, уплате таксе за озакоњење и пријаве пореза, па све до финалног уписа у катастар – каже програмска директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић.
Да би објекат био озакоњен, мора испуњавати одређене просторне и урбанистичке услове, мора се доказати власништво над објектом, односно, одговарајуће право на земљишту. Препорука НАЛЕД-а је да се важећи пропис измени и поступци раздвоје тако да упис права својине не зависи од урбанистичких услова.
Питање усклађености с планским документима решавало би се уписом забележбе којом се констатује да објекат није грађен у складу са просторним и урбанистичким условима, а будући купци били би информисани о правним недостацима тако уписаног објекта.
Око 2,7 милиона непокретности припада такозваном делимично регулисаном тржишту. Имају грађевинску дозволу, али немају употребну или не постоји потпуна документација како би се непокретност уписала у катастар. За овакве објекте потребно је утврдити претпостављене власнике, на основу свих доступних доказа, и спровести упис.
– Могуће је направити различита правила за одређене правне ситуације како би се масовни упис реализовао. На пример, уколико је подносилац захтева за озакоњење објекта уједно и власник земљишта, у катастру се провери да ли се ЈМБГ поклапа и на основу тога се изврши упис без одлагања. Посебна правила могуће је одредити и за многе друге ситуације, као кад је подносилац захтева само један од сувласника земљишта, или за озакоњење објеката за које је издата грађевинска дозвола али није добијена употребна, за инфраструктурне објекте и слично – закључује Бојовић.
Д. Млађеновић