OKO 2,7 MILIONA ZGRADA NA „NIČIJOJ ZEMLJI”: Legalizacija TRAJE 30 GODINA i kao da tapka u mestu

Rešenje nudi i Siva knjiga NALED-a, gde se kao jedan od prvih koraka ističe uspostavljanje jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata i podnetih zahteva za ozakonjenje, koja bi putem digitalne platforme bila dostupna svim građanima na uvid, ukazuje se u biltenu NALED-a.

Evidencija treba primarno da obuhvati oko dva miliona objekata koji čekaju na ozakonjenje i sve podatke i dokumenta neophodna za okončanje postupka, radi lakšeg uvida i dopune od strane građana, ali i efikasnije  kontrole nadležnih organa.

Ujedno, ta evidencija bi omogućila da se kontinuirano analiziraju zahtevi i problemi koji se javljaju u njihovom rešavanju, kako bi se efikasnije postupalo u budućnosti. Centralizacijom sistema i uspostavljanjem portala za informisanje javnosti dodatno će se smanjiti prostor za korupciju u ovoj oblasti. 

Sveobuhvatne reforme

Kako bi se omogućilo rešavanje ozbiljnih i decenijama nagomilavanih imovinsko-pravnih problema u vezi sa nepokretnostima, NALED je krajem prošle godine pripremio prvu studiju sveobuhvatne reforme. Ona, pored unapređenja postupka upisa u katastar, između ostalog i primenom tzv. konvalidacije i ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, predlaže konkretna rešenja i za komasaciju, restituciju, eksproprijaciju, oporezivanje nekretnina, upravljanje javnom svojinom i druge postupke.

– Milioni građana danas koriste nelegalne objekte za život ili rad, ali te objekte ne mogu da prometuju, da ih stave pod hipoteku kako bi dobili kredit, niti mogu u tim prostorima da registruju proizvodnu ili poslovnu delatnost. Ti objekti imaju mnogo manju vrednost, a pojedini nemaju ni uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu, pa nemaju ni vodu ni struju. Velika većina je podnela zahtev za legalizaciju, ali se na rešavanje tih zahteva čeka godinama. Zato je važno da se kompletna procedura što pre digitalizuje i da se svi koji su uključeni u ovaj proces uvežu u centralizovani sistem, koji bi bio nalik portalu za izdavanje građevinskih dozvola.

-Tako bi se na jednom mestu sve završavalo – tu bi bili registrovani svi podneti zahtevi, podnosili bi se novi, razmenjivala dokumenata između državnih organa uključenih u ovaj postupak i građana, omogućilo praćenje predmeta, uplate takse za ozakonjenje i prijave poreza, pa sve do finalnog upisa u katastar – kaže programska direktorka NALED-a Jelena Bojović.

Da bi objekat bio ozakonjen, mora ispunjavati određene prostorne i urbanističke uslove, mora se dokazati vlasništvo nad objektom, odnosno, odgovarajuće pravo na zemljištu. Preporuka NALED-a je da se važeći propis izmeni i postupci razdvoje tako da upis prava svojine ne zavisi od urbanističkih uslova.

Pitanje usklađenosti s planskim dokumentima rešavalo bi se upisom zabeležbe kojom se konstatuje da objekat nije građen u skladu sa prostornim i urbanističkim uslovima, a budući kupci bili bi informisani o pravnim nedostacima tako upisanog objekta. 

Oko 2,7 miliona nepokretnosti pripada takozvanom delimično regulisanom tržištu. Imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu ili ne postoji potpuna dokumentacija kako bi se nepokretnost upisala u katastar. Za ovakve objekte potrebno je utvrditi pretpostavljene vlasnike, na osnovu svih dostupnih dokaza, i  sprovesti upis.   

– Moguće je napraviti različita pravila za određene pravne situacije kako bi se masovni upis realizovao. Na primer, ukoliko je podnosilac zahteva za ozakonjenje objekta ujedno i vlasnik zemljišta, u katastru se proveri da li se JMBG poklapa i na osnovu toga se izvrši upis bez odlaganja. Posebna pravila moguće je odrediti i za mnoge druge situacije, kao kad je podnosilac zahteva samo jedan od suvlasnika zemljišta, ili za ozakonjenje objekata za koje je izdata građevinska dozvola ali nije dobijena upotrebna, za infrastrukturne objekte i slično – zaključuje Bojović.

D. Mlađenović