Србија у енергетској транзицији, ауто на водоник ускоро реалност

У Институту ''''Винча'''', који је учествовао у изради Водоничне стратегије, имају амбицију да заједно са Машинским факултетом развију аутомобил на чврсти водоник, а надају се, кажу, да би тај пројекат могао да буде реализован за неколико година.



Препознајући да Србија има значајан водонични потенцијал, у Институту је 2018.године основан Центар изузетних вредности за водоничну енергетику и обновљиве изворе енергије, који окупља више од 20 научника ангажованих на пројектима везаним за водоничну енергетику.



Истраживачи су развили танк за складиштење водоника у чврстом стању, а према речима руководиоца Центра Јасмине Грбовић Новаковић реч је о ''пилот постројењу'' и делу решења које би могло да се примени у аутомобилу на водоник, који се сматра ''горивом будућности''.



''Идеја је да заједно са Машинским факултетом направимо аутомобил на чврсти, односно, хидридни водоник. За то су потребни и време и новац, али надам се да ћемо за неколико година успети у томе. За сада је то препознато као потреба, а верујемо да ће много брже ићи у том правцу након усвојања Стратегије водоничне енергетике'', каже др Грбовић Новаковић.



Говорећи о значају тог документа, који је Институт заједно са Машинским факултетом, а у организацији Привредне коморе Србије, израдио као део нове Стратегије развоја енергетике, Грбовић Новаковић истиче да се у Србији коначно схватило да је енергија тренутно најбитнија и да је препозната потреба за ослобађањем зависности од фосилних горива.



''Препознато је да постоји проблем и да можемо да га решимо са знањем и кадровима које имамо. Не би требало да се све заврши на папиру, већ да се наставе улагања у науку и развој иновативних решења'', наводи Грбовић Новаковић и додаје да је у плану пилот пројекат изградње станица за коришћење и складиштење зеленог водоника, односно водоника које је произведен из ветрогенератора.



''Srbija има велики потенцијал за развој водоничних технологија и стратегија је то препознала као основу. Без обзира што водоник има безброј боја, Европа тражи зелени водоник'', каже др Грбовић Новаковић.



Директорка Института за нуклеарне науке ''Винча'' проф. др Снежана Пајовић истиче да је, када је реч о водоничној енергетици, направљен важан помак у Стратегији енергетике Србије која, како каже, представља транзицију енергетике у нашој земљи.



''До сада се стратегија углавном заснивала на производњи и коришћењу угља, а сада се са друштва базираног на карбону иде ка декарбонизацији у индустрији и енергетици и прелази на тзв. зелени водоник што доноси економски бенефит за државу, а истовремено се чува животна околина и нема загађивања'', каже др Пајовић.



Истиче да је развој нових технологија за производњу водоника и његово коришћење од пресудног значаја за нову Стратегију енергетике, те да је научна политика Института да се оснива што више центара изузетних вредности који ће обезбедити оптималне услове за младе истраживаче.



У Центру се, пре свега, истражују материјали за складиштење водоника на бази магнезијум-хидрида који се, како објашњава виши научни сарадник др Игор Милановић, хемијски модификују и испитују им се особине за складиштење водоника.



Наводи да водоник са кисеоником производи електричну енергију у горивним ћелијама и да се одатле добијају електрична енергија и вода као погон за електрична возила.



''To се све више користи. Сваки већи произвођач аутомобила има бар један прототип или више аутомобила на водоник, који су одавно комерцијално доступни у Јапану, али све више и у Европи и САД'', наводи др Милановић.



Научници у ''Винчи'' развијају и резервоаре за складиштење водоника који би били безбеднији за употребу, а у којима би се водоник користио у чврстом стању.



''To значи да водоник из гасног стања, којим се пуни аутомобил, одмах прелази у чврсто стањ. То би било безбедније, чак и током хаварије возила не би дошло до експлозије'', објашњава научи сарадник др Сања Милошевић Говедаровић.



Како каже, у свету се такви резервоари још увек не примењују због брзине ослобађања водоника, односно, достизања великих брзина аутомобила.



''Аутомобил се брже креће ако се водоник користи у гасном стању, али ово би било безбедније. Надамо се да ће због практичности и цене доћи на ред и производња таквих резервоара'', каже др Милошевић Говедаровић.