Змије и папагаји на путевима дроге

јер се Србија налази на главном коридору за кретање робе у југоисточној Европи, што је ставља и на једну од главних рута за кријумчарење на европском континенту. С обзиром на то да се граничи с четири државе чланице ЕУ, Србија је атрактивна кријумчарима јер представља једну од последњих тачака за кријумчарену робу пре уласка на јединствено тржиште Европске уније од преко 503 милиона људи. У последњих неколико година царина, Гранична полиција и надлежне инспекцијске службе бележе све већи број заплена, односно спречених покушаја кријумчарења дивљих врста, како живих примерака, тако и њихових делова и деривата.

Повећана ефикасност надзорних органа је последица унапређења националних капацитета спровођење обавеза из ЦИТЕС конвенције, једног од ретких међународних уговора који прописује обавезно санкционисање непоштовања њених одредаба кроз трајно одузимање примерака и изрицање новчаних и затворских казни.

Заштићене врсте могу се преносити преко границе само уз дозволу Министарства животне средине и на за то одређеним граничним прелазима, на којима постоји гранична Ветеринарска и Фитосанитарна инспекција. Кријумчари најчешће користе илегалне прелазе, предочавају у Управи царина. У Србији су заштићене врсте: шумске корњаче, медведи, вукови, видре, птице певачице, орлови, сове и медицинске пијавице. А од биљака – мале орхидеје и лековито биље.

Наша држава је потписник Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне и спроводи је од 2002. године. Издавањем увозних и извозних дозвола регулише се трговина с више од 33.000 заштићених врста животиња и биљака, од којих је велики део често предмет кријумчарења. За спровођење ЦИТЕС конвенције најодговорнији су Министарство животне средине и Управа царина.

На мети крадљиваца и кријумчара су најчешће егзотичне птице, попут папагаја и тукана, затиме птице грабљивице, змије, корњаче, примати и многе друге врсте, и живе и мртве, јер се на илегалном тржишту продају и њихови делови и деривати.

Цене папагаја се крећу од 20 евра за честе врсте које се лако узгајају у заточеништву, до 30.000 евра за ретке примерке пореклом из дивљине, попут Лирове аре, од којих је процењено да је преостало свега 700 примерака у природи.

Ретке и заштићене врсте се кроз Србију преносе каналима којима путује и дрога или мигранти. Из Азије и Африке преко југа Балкана кроз Србију на Запад се преносе егзотичне животиње. Потом, из Србије се илегално износе животиње и биљке незаконито узете из природе с наше територије. Док се из земаља ЕУ, као на пример из Мађарске, Чешке или Немачке, илегално уносе у Србију егзотичне врсте рептила и скупљи примерци егзотичних птица.

Илегална трговина животињама подразумева организовање већег броја људи. Први у ланцу су ловокрадице, затим кријумчари, који преносе „робу” и преко више државних граница до купаца. Трећи у ланцу су организатори посла – они финансирају кријумчарење и убирају профит.

Наши цариници су код кријумчара налазили шумске корњаче у yеповима, чак и рукавима, птице сакривене у кавезима, кутијама и врећама... На граничном прелазу Градина својевремено је у аутобусу на редовној линији Берлин–Пловдив спречен покушај кријумчарења 18 змија отровница, десет гуштера, девет корњача и 11 жаба.

М. Бозокин