Zmije i papagaji na putevima droge

jer se Srbija nalazi na glavnom koridoru za kretanje robe u jugoistočnoj Evropi, što je stavlja i na jednu od glavnih ruta za krijumčarenje na evropskom kontinentu. S obzirom na to da se graniči s četiri države članice EU, Srbija je atraktivna krijumčarima jer predstavlja jednu od poslednjih tačaka za krijumčarenu robu pre ulaska na jedinstveno tržište Evropske unije od preko 503 miliona ljudi. U poslednjih nekoliko godina carina, Granična policija i nadležne inspekcijske službe beleže sve veći broj zaplena, odnosno sprečenih pokušaja krijumčarenja divljih vrsta, kako živih primeraka, tako i njihovih delova i derivata.

Povećana efikasnost nadzornih organa je posledica unapređenja nacionalnih kapaciteta sprovođenje obaveza iz CITES konvencije, jednog od retkih međunarodnih ugovora koji propisuje obavezno sankcionisanje nepoštovanja njenih odredaba kroz trajno oduzimanje primeraka i izricanje novčanih i zatvorskih kazni.

Zaštićene vrste mogu se prenositi preko granice samo uz dozvolu Ministarstva životne sredine i na za to određenim graničnim prelazima, na kojima postoji granična Veterinarska i Fitosanitarna inspekcija. Krijumčari najčešće koriste ilegalne prelaze, predočavaju u Upravi carina. U Srbiji su zaštićene vrste: šumske kornjače, medvedi, vukovi, vidre, ptice pevačice, orlovi, sove i medicinske pijavice. A od biljaka – male orhideje i lekovito bilje.

Naša država je potpisnik Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine. Izdavanjem uvoznih i izvoznih dozvola reguliše se trgovina s više od 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka, od kojih je veliki deo često predmet krijumčarenja. Za sprovođenje CITES konvencije najodgovorniji su Ministarstvo životne sredine i Uprava carina.

Na meti kradljivaca i krijumčara su najčešće egzotične ptice, poput papagaja i tukana, zatime ptice grabljivice, zmije, kornjače, primati i mnoge druge vrste, i žive i mrtve, jer se na ilegalnom tržištu prodaju i njihovi delovi i derivati.

Cene papagaja se kreću od 20 evra za česte vrste koje se lako uzgajaju u zatočeništvu, do 30.000 evra za retke primerke poreklom iz divljine, poput Lirove are, od kojih je procenjeno da je preostalo svega 700 primeraka u prirodi.

Retke i zaštićene vrste se kroz Srbiju prenose kanalima kojima putuje i droga ili migranti. Iz Azije i Afrike preko juga Balkana kroz Srbiju na Zapad se prenose egzotične životinje. Potom, iz Srbije se ilegalno iznose životinje i biljke nezakonito uzete iz prirode s naše teritorije. Dok se iz zemalja EU, kao na primer iz Mađarske, Češke ili Nemačke, ilegalno unose u Srbiju egzotične vrste reptila i skuplji primerci egzotičnih ptica.

Ilegalna trgovina životinjama podrazumeva organizovanje većeg broja ljudi. Prvi u lancu su lovokradice, zatim krijumčari, koji prenose „robu” i preko više državnih granica do kupaca. Treći u lancu su organizatori posla – oni finansiraju krijumčarenje i ubiraju profit.

Naši carinici su kod krijumčara nalazili šumske kornjače u yepovima, čak i rukavima, ptice sakrivene u kavezima, kutijama i vrećama... Na graničnom prelazu Gradina svojevremeno je u autobusu na redovnoj liniji Berlin–Plovdiv sprečen pokušaj krijumčarenja 18 zmija otrovnica, deset guštera, devet kornjača i 11 žaba.

M. Bozokin