Завршне речи на поновљеном суђењу Мирославу Мишковићу; Одбрана: Оптужбе нису доказане

На крају поновљеног суђења Мирославу Мишковићу, власнику „Делта холдинга”, оптуженом у случају „путарске фирме“ да је 2008. године „помогао саветима“ сину Марку да утаји порез на повећање капитала своје фирме „Мера инвестмент”, адвокат Томановић је оценио да оптужбе нису доказане и да је „захтев доказа да Мирослав Мишковић буде ослобођен”.

Бранилац сматра и да радње које су стављене на терет Мирославу Миш­ковићу „не представљају радњу из­вр­шења кривичног дела”. 

Томановић је подсетио на Мишко­вићеве тврдње у одбрани да се он не бави порезима и не зна пореску материју, те да никад није дао сину било какве пореске савете, а да те 2008. године није ни знао да ли постоји пореска обавеза која се у оптужници наводи.

Томановић је у завршној речи оценио и да оптужба нема аргументацију да је 2008. године код Мирослава Мишковића постојала свест о постојању наведене пореске обавезе фирме његовог сина и да даје наводне пореске савете с умишљајем, а поставља и питање – који су то савети. 

Одбрана је напоменула да питање – који су то савети које је Мирослав Мишковић давао сину, а који су у вези с пореском утајом, поставља и Апелациони суд у својој одлуци којом је укинуо првостепену осуђујућу пресуду и наложио понављање суђења.    

У оптужници, како закључује бранилац „нема ни једне једине речи” о томе зашто Тужилаштво сматра да је „Мирослав Мишковић поступао у намери да се утаји порез, а на њега су се односиле тек две реченице у завршној речи тужиоца”. 

„Тужилаштво за све ове године није дало доказ да је у наводним савети­ма Мирослава Миш­ко­вића садржана намера да се избегне обавеза плаћања пореза. Да је то урађено с умишљајем. Ретроактивност не сме да буде подлога за поступак“, навео је Томановић.

Адвокат је такође рекао да у хиљадама страница списа „имена Мирослава Мишковића нема ни у једном правном, финансијском документу, ни у једној одлуци државног органа, па ни у кривичној пријави коју је поднела полиција“.

„Судско веће не треба да подлегне притиску политичке елите“, казао је Зденко Томановић.

Ослобађајуће пресуде је затражила и одбрана осталих окривљених у поновљеном обједињеном поступку, како за четворо окривљених у предмету „путарска предузећа”, тако и за шесторо оптужених у случају „Фабрика мазива Крушевац – ФАМ”. Браниоци су у завршним речима истицали да оптужбе „нису доказане“.  

Специјално тужилаштво је завршну реч изнело почетком прошлог месеца и предложило суду да огласи кривим све оптужене. У случају „путарска предузећа“ за оптуженог Мирослава Мишковића предложена је казна од пет година затвора и новчана од осам милиона динара.

За Марка Мишковића, окривљеног за утају пореза на повећање капитала своје фирме „Мера инвестмент“ куповином 225.736 акција Предузеће за путеве „Ниш” 2006. године, предложена је казна од четири године затвора и новчана од осам милиона динара.

За Јадранку Бардић и Живојина Петровића, осумњичене да су „помогли Марку Мишковићу при утаји пореза“, затражене су по две годне затвора.

Тужилаштво је предложило да Мило Ђурашковић, власник „Нибенс корпорације”, иначе једини оптужени у оба предмета, у случају „путарске фирме” за кривично дело утаје пореза, а због „ФАМ-а” за злоупотребу положаја одговорног лица, буде осуђен на десет година затвора и новчану казну од десет милиона динара.

У афери „путарске фирме” Ђуршаковића оптужба сумњичи у вези с порском обавезом након што је његова „Нибенс група” увећала вредност куповином 157.000 акција ПЗП-а „Ниш”.

Оптужница за „ФАМ” приписује Ђурашковићу да је после приватизације крушевачке Фабрике мазива (ФАМ) од 2007. до 2010. године, „спорним финансијским аранжманима те фирме с осталим под његовом контролом, остварио корист на штету ФАМ-а”. 

Тужилаштво је предложило затворске казне и за петоро радника „Нибенса” оптужних у случају „ФАМ”, и то осам година за Ристу Ристића, по шест година за Дејана Јефтића, Бору Јелића, Бранислава Јовановића и Љиљану Костић, а четири године за Срђана Филиповића.

Ј. Јаковљевић