Затвореници могу да траже услован отпуст и помиловање

Да ли ће они бити пуштени на слободу раније због пандемије, Удружењу новинара Србије (УНС) за рубрику „Грађани траже да новинари питају” одговорила је Управа за извршење кривичних санкција наводећи да се примењују сви законом предвиђени механизми за умањење казне затвора и помиловање.

„Свим осуђеницима је на располагању могућност да се обрате молбом за условни отпуст надлежном суду који ће о томе донети одлуку”, стоји у одговору.

О условном отпусту одлучиваће суд на основу испуњености прописаних услова.

„У вези с помиловањем, осуђеник може да се обрати молбом првостепеном суду који је донео пресуду, а одлучивање о помиловању је у надлежности председника Републике Србије”, рекли су УНС-у из те управе.

„Дневник” је недавно писао да је Виши суд у Новом Саду током прошле године усвојио 95 молби за условни отпуст, док је одбијено 135.

По одредбама Кривичног законика, осуђени ће бити условно отпуштен с издржавања казне уколико је издржао две трећине казне затвора, ако се у току издржавања казне тако поправио да се може основано очекивати да ће се на слободи добро владати. 

Процедура за добијање условног отпуста је таква да молбу подноси осуђени лично или преко браниоца оном суду који је судио за кривично дело за који се осуђени издржава казну. Конкретније, о условном отпусту одлучује ванпретресно веће, које ће prеthodno прибавити извештај о владању осуђеног од установе у којој је, као и став јавног тужиоца поводом поднете молбе.

Новосадски адвокат Горан Карадаревић је за наш лист појаснио да у пракси одлука о условном отпусту зависи највише од мишљења установе.  Уколико установа да позитивно мишљење за осуђеног, у смислу његовог владања (да није чинио дисциплинске преступе, евентуално радно ангажовање итд.), постоји велика шанса да његова молба буде усвојена. У пракси се дешава да осуђеним лицима молба буде одбијена и поред позитивног мишљења установе, где се као евентуални разлози у образложењима одлука суда наводе да је он раније осуђиван и др.

– У вези с тим сматрам да ранија осуђиваност не би требало да буде разлог за одбијање молбе јер се то евентуално може ценити као отежавајућа околност приликом одмеравање казне затвора, а сама одлука о условном отпуштању зависи, као што Законик наводи, од његовог владања на издржавању казне затвора – нагласио је адвокат Карадаревић. – Уколико би ранија осуђиваност утицала на одлуку о условном отпусту, а коју је суд ценио приликом одмеравања казне затвора, то би унапред негирало тај институт генерално и пошло би се од тога да се повратник не може никада ресоцијализовати. Сматрам да то није тачно.  

По његовом схватању, одлука о условном отпусту требало би да да зависи искључиво од извештаја установе јер се у том извештају наводи какво је било владање осуђеног, као и мишљење да ли му преосталу казну треба условити. 

Адвокат истиче да право на условни отпуст имају и лица у  кућном затвору. То се искључиво односи на ситуацију када је некоме изречена казна затвора која се извршава тако што осуђени неће напуштати просторије у којима станује.

Стручњаци упозоравају на то да треба имати у виду да је реч о великом броју случајева условног отпуста који скраћује казну свега неколико месеци, што више личи на превремени отпуст из затвора него на класичан условни отпуст. Данас у многим европским земљама проценат условног отпуста осуђеника је од 50 до 70 одсто, док је у Србији око 15 процената.

Медији су раније објавили да се у затворима у Србији налази 7.800 затвореника.

М. Бозокин

М. Вујачић