Zatvorenici mogu da traže uslovan otpust i pomilovanje

Da li će oni biti pušteni na slobodu ranije zbog pandemije, Udruženju novinara Srbije (UNS) za rubriku „Građani traže da novinari pitaju” odgovorila je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija navodeći da se primenjuju svi zakonom predviđeni mehanizmi za umanjenje kazne zatvora i pomilovanje.

„Svim osuđenicima je na raspolaganju mogućnost da se obrate molbom za uslovni otpust nadležnom sudu koji će o tome doneti odluku”, stoji u odgovoru.

O uslovnom otpustu odlučivaće sud na osnovu ispunjenosti propisanih uslova.

„U vezi s pomilovanjem, osuđenik može da se obrati molbom prvostepenom sudu koji je doneo presudu, a odlučivanje o pomilovanju je u nadležnosti predsednika Republike Srbije”, rekli su UNS-u iz te uprave.

„Dnevnik” je nedavno pisao da je Viši sud u Novom Sadu tokom prošle godine usvojio 95 molbi za uslovni otpust, dok je odbijeno 135.

Po odredbama Krivičnog zakonika, osuđeni će biti uslovno otpušten s izdržavanja kazne ukoliko je izdržao dve trećine kazne zatvora, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro vladati. 

Procedura za dobijanje uslovnog otpusta je takva da molbu podnosi osuđeni lično ili preko branioca onom sudu koji je sudio za krivično delo za koji se osuđeni izdržava kaznu. Konkretnije, o uslovnom otpustu odlučuje vanpretresno veće, koje će prethodno pribaviti izveštaj o vladanju osuđenog od ustanove u kojoj je, kao i stav javnog tužioca povodom podnete molbe.

Novosadski advokat Goran Karadarević je za naš list pojasnio da u praksi odluka o uslovnom otpustu zavisi najviše od mišljenja ustanove.  Ukoliko ustanova da pozitivno mišljenje za osuđenog, u smislu njegovog vladanja (da nije činio disciplinske prestupe, eventualno radno angažovanje itd.), postoji velika šansa da njegova molba bude usvojena. U praksi se dešava da osuđenim licima molba bude odbijena i pored pozitivnog mišljenja ustanove, gde se kao eventualni razlozi u obrazloženjima odluka suda navode da je on ranije osuđivan i dr.

– U vezi s tim smatram da ranija osuđivanost ne bi trebalo da bude razlog za odbijanje molbe jer se to eventualno može ceniti kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanje kazne zatvora, a sama odluka o uslovnom otpuštanju zavisi, kao što Zakonik navodi, od njegovog vladanja na izdržavanju kazne zatvora – naglasio je advokat Karadarević. – Ukoliko bi ranija osuđivanost uticala na odluku o uslovnom otpustu, a koju je sud cenio prilikom odmeravanja kazne zatvora, to bi unapred negiralo taj institut generalno i pošlo bi se od toga da se povratnik ne može nikada resocijalizovati. Smatram da to nije tačno.  

Po njegovom shvatanju, odluka o uslovnom otpustu trebalo bi da da zavisi isključivo od izveštaja ustanove jer se u tom izveštaju navodi kakvo je bilo vladanje osuđenog, kao i mišljenje da li mu preostalu kaznu treba usloviti. 

Advokat ističe da pravo na uslovni otpust imaju i lica u  kućnom zatvoru. To se isključivo odnosi na situaciju kada je nekome izrečena kazna zatvora koja se izvršava tako što osuđeni neće napuštati prostorije u kojima stanuje.

Stručnjaci upozoravaju na to da treba imati u vidu da je reč o velikom broju slučajeva uslovnog otpusta koji skraćuje kaznu svega nekoliko meseci, što više liči na prevremeni otpust iz zatvora nego na klasičan uslovni otpust. Danas u mnogim evropskim zemljama procenat uslovnog otpusta osuđenika je od 50 do 70 odsto, dok je u Srbiji oko 15 procenata.

Mediji su ranije objavili da se u zatvorima u Srbiji nalazi 7.800 zatvorenika.

M. Bozokin

M. Vujačić