ЗА НЕСРЕЋЕ НА ПРУЖНИМ ПРЕЛАЗИМА КРИВИ УГЛАВНОМ ВОЗАЧИ Заобилазе бранике, неопрезно прелазе пругу

Смртни случајеви који се догађају на путно-пружним прелазима у нивоу чине мали проценат (око један одсто) свих погинулих на путевима, али велики проценат (око трећине) погинулих у свим железничким незгодама (несрећама), према подацима Европске комисије из 2021. године.

У Србији се од 2018. до 2022. године на путно-пружним прелазима догодило више од 200 саобраћајних незгода у којима су повређене 153 особе, а живот изгубило 33, што чини 1,2 процента од укупног броја смртно страдалих у саобраћајним незгодама. Прошле године догодиле су се 44 несреће на пружним прелазима, пет особа је погинуло и 10 тешко повређено, а од 2016. до данас живот је изгубило 49 особа, а 133 особе су повређене.

- Забрињавајуће је то што, према званичним полицијским извештајима у периоду од 2000. до данас, у 99,7 одсто случајева одговорност за све несреће на путним прелазима је била на возачима друмских возила, пешацима и учесницима у друмском саобраћају, који заобилазе бранике, неопрезно прелазе пруге, понекад и бахато возе - истакао је Ненад Станисављевић из „Инфраструктура железнице Србије”.

Према подацима „Инфраструктуре железнице Србије„, на територији Републике Србије постоји 2.104 путно-пружна прелаза, од чега је скоро петина активних, односно, обезбеђених браницима, полубраницима, полуатоматским начином осигурања или светлосним саобраћајним знаковима, док највећи број путно-пружних прелаза (1.711) има пасиван начин осигурања, односно, обележени су саобраћајним знаковима и троуглом прегледности.

Путно-пружни прелази представљају места са посебним ризиком, првенствено за учеснике у друмском саобраћају, имајући у виду резултате истраживања које је Агенција за безбедност саобраћаја спровела 2018. године у оквиру пројекта „Понашање учесника у друмском саобраћају на путно-пружним прелазима“.

Око 16 процената возача признало је да је макар једном прелазило путно-пружни прелаз са спуштеним полубраницима, на небезбедан начин, од тог броја око 90 одсто су мушког пола, а више од половине су старости од 30 до 55 година. Као најчешћи разлог небезбедног преласка путно-пружног прелаза, испитаници су навели „дуг период до наиласка воза“, „квар на уређају путно-пружног прелаза“ и „нестрпљење“.

На путно-пружним прелазима који нису обележени браницима, полубраницима или светлосним знаковима, више од половине испитаника наводи да је најчешћи разлог небезбедног понашања „неблаговремено уочавање путно-пружног прелаза“, док трећина возача на оваквим местима прелази без заустављања, а мањи број чак и без смањења брзине.

Нацртом закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја предвиђене су измене у делу који се односи на начин регулисања саобраћаја на путно-пружним прелазима, односно, предлог је да се за регулисање саобраћаја употребљавају семафори са светлима црвене и жуте боје.

- Путно-пружни прелази су места која се тичу и друмског и железничког саобраћаја, па је природно и обавезујуће да наше институције заједно раде како бисмо повећали ниво безбедности на путно-пружним прелазима. То нам је задатак и ми ћемо у наредном периоду наставити да радимо на томе, а једини прихватљив циљ нам је да немамо смртно страдалих особа на путно-пружним прелазима - истичу у Агенцији за безбедност саобраћаја.

М. Бозокин