ZA NESREĆE NA PRUŽNIM PRELAZIMA KRIVI UGLAVNOM VOZAČI Zaobilaze branike, neoprezno prelaze prugu
Još se ispituju uzroci nesreće na pruzi Novo Miloševo-Padej, kada je teretni voz naleteo na putnički automobil. Tom prilikom povređene su dve žene, od kojih jedna teže i ona je, posle ukazane pomoći u kikindskoj bolnici, zbog težina povreda prebačena u Klinički centar Vojvodine, kao i vozač automobila.
Smrtni slučajevi koji se događaju na putno-pružnim prelazima u nivou čine mali procenat (oko jedan odsto) svih poginulih na putevima, ali veliki procenat (oko trećine) poginulih u svim železničkim nezgodama (nesrećama), prema podacima Evropske komisije iz 2021. godine.
U Srbiji se od 2018. do 2022. godine na putno-pružnim prelazima dogodilo više od 200 saobraćajnih nezgoda u kojima su povređene 153 osobe, a život izgubilo 33, što čini 1,2 procenta od ukupnog broja smrtno stradalih u saobraćajnim nezgodama. Prošle godine dogodile su se 44 nesreće na pružnim prelazima, pet osoba je poginulo i 10 teško povređeno, a od 2016. do danas život je izgubilo 49 osoba, a 133 osobe su povređene.
- Zabrinjavajuće je to što, prema zvaničnim policijskim izveštajima u periodu od 2000. do danas, u 99,7 odsto slučajeva odgovornost za sve nesreće na putnim prelazima je bila na vozačima drumskih vozila, pešacima i učesnicima u drumskom saobraćaju, koji zaobilaze branike, neoprezno prelaze pruge, ponekad i bahato voze - istakao je Nenad Stanisavljević iz „Infrastruktura železnice Srbije”.
Prema podacima „Infrastrukture železnice Srbije„, na teritoriji Republike Srbije postoji 2.104 putno-pružna prelaza, od čega je skoro petina aktivnih, odnosno, obezbeđenih branicima, polubranicima, poluatomatskim načinom osiguranja ili svetlosnim saobraćajnim znakovima, dok najveći broj putno-pružnih prelaza (1.711) ima pasivan način osiguranja, odnosno, obeleženi su saobraćajnim znakovima i trouglom preglednosti.
Putno-pružni prelazi predstavljaju mesta sa posebnim rizikom, prvenstveno za učesnike u drumskom saobraćaju, imajući u vidu rezultate istraživanja koje je Agencija za bezbednost saobraćaja sprovela 2018. godine u okviru projekta „Ponašanje učesnika u drumskom saobraćaju na putno-pružnim prelazima“.
Oko 16 procenata vozača priznalo je da je makar jednom prelazilo putno-pružni prelaz sa spuštenim polubranicima, na nebezbedan način, od tog broja oko 90 odsto su muškog pola, a više od polovine su starosti od 30 do 55 godina. Kao najčešći razlog nebezbednog prelaska putno-pružnog prelaza, ispitanici su naveli „dug period do nailaska voza“, „kvar na uređaju putno-pružnog prelaza“ i „nestrpljenje“.
Na putno-pružnim prelazima koji nisu obeleženi branicima, polubranicima ili svetlosnim znakovima, više od polovine ispitanika navodi da je najčešći razlog nebezbednog ponašanja „neblagovremeno uočavanje putno-pružnog prelaza“, dok trećina vozača na ovakvim mestima prelazi bez zaustavljanja, a manji broj čak i bez smanjenja brzine.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđene su izmene u delu koji se odnosi na način regulisanja saobraćaja na putno-pružnim prelazima, odnosno, predlog je da se za regulisanje saobraćaja upotrebljavaju semafori sa svetlima crvene i žute boje.
- Putno-pružni prelazi su mesta koja se tiču i drumskog i železničkog saobraćaja, pa je prirodno i obavezujuće da naše institucije zajedno rade kako bismo povećali nivo bezbednosti na putno-pružnim prelazima. To nam je zadatak i mi ćemo u narednom periodu nastaviti da radimo na tome, a jedini prihvatljiv cilj nam je da nemamo smrtno stradalih osoba na putno-pružnim prelazima - ističu u Agenciji za bezbednost saobraćaja.
M. Bozokin