Тема "Дневника": Самоубиства у српским затворима нису честа, али ни неизбежна

Подсетимо, Максимовић се у притвору налазио од 27. јула због сумње да је ножем усмртио три године млађу Ивану Радулов.

Према доступним подацима, ово је друго самоубиство притвореника у новосадском Окружном затвору у последње скоро три године. Пре Максимовића, самоубиство је 25. фебруара 2020. године извршио Горан Јанковић (38) из Новог Сада. Он је искористио одсуство цимера, који је у том тренутку био у шетњи, и обесио се у ћелији у којој је био смештен.

Горан Јанковић је оптужен да је 24. маја 2019. године у јутарњим сатима у кући на новосадском Телепу, Улици Петефи Шандора 156б, тупим предметом усмртио супругу Мирјану, таста Бранислава и ташту Наду Пајић, после чега је побегао.

Он је тог јутра дошао до куће Мирјаниних родитеља, упркос мери забране приласка и комуницирања јер га је супруга пријавила за насиље у породици.

Убиство, које је шокирало јавност, догодило се наочиглед његових и Мирјаниних малолетних синова.

Чим се сазнало за тај незапамћени злочин, полиција је издала потерницу и дала се у потрагу за осумњиченим, у којој су учествовале све расположиве јединице новосадске полиције и Жандармерије, а био је ангажован и хеликоптер, који је свакодневно надлетао град и околину.

Полиција је била распоређена, како испред куће у којој су живели Пајићи на Телепу, тако и дуж Ветерничке улице на оближњим Адицама, у којој је живео осумњичени.

Испоставило се да се крио на једном старом броду, усидреном на улазу у Рибарско острво. Ухапшен је четири дана касније на том броду на Дунаву, а код њега је, наводно, пронађен и нож. Приликом хапшења није пружао отпор.

Јанковић је, како смо незванично сазнали, признао да је таста и ташту убио чекићем, а да је Мирјану најпре тукао и давио и да је на њој искалио сав бес. Наводно, није имао намеру да се сам преда полицији и због тога се скривао. Није могао да побегне у иностранство јер код себе није имао пасош и није могао легално да пређе границу.

У новосадском Вишем суду је 3. фабруара 2020. одржано припремно рочиште у случају Горана Јанковића. Тада је одлучено да главни претрес, односно суђење, почне 25. марта. Месец дана пре тога, Јанковић је дигао руку на себе.

На сличан начин као и Футожанин, живот је себи одузео и Марко Николић из Београда. Он је 12. јула 2017. године, испред Центра за социјални рад у Раковици убио жену и дете, а 30. децембра исте године у затворској ћелији пререзао је себи каротиду. Преминуо је неколико дана касније.

Николић је у затвору стаклом прво напао другог затвореника, а потом је пресекао себи врат. Николића је екипа Хитне помоћи превезла у Ургентни центар, где је оперисан. Он је у месецима који су prеthodili самоубиству почео да жали што је убио сина од четири године, шетао је по ћелији и није могао да спава. У тим изјавама је, међутим, истицао да му није жао што је убио жену.

Небојша Војновић (41) из Бегеча, који је био оптужен за убиство суграђанина Слободана Стојановског (62), пекара, обесио се почетком новембра 2015. у Окружном затвору у Новом Саду. Он је везао чаршав за решетке у ћелији и обесио се. Prеthodno је одбио да изађе у шетњу у затворском кругу. Убрзо после тога је нађен мртав.

Није оставио никакво опроштајно писмо. Војновићу је у току било суђење на Вишем суду за убиство Слободана Стојановског 18. октобра 2014., у чијој је пекари радио као помоћни радник. Према ранијим информацијама, власник пекаре усмрћен је са 20 убода ножем.

Подсетимо и да је новембра 2015. године у затворској ћелили у "Забели" пронађен мртав Васкрсија Врекић из Банатског Двора, који је издржавао максималну казну затвора због убиства студенткиње Марије Цимбал у Новом Саду. Себи је пресудио тако што је око врата везао омчу од чаршава, а други крај за решетке.

Врекић се обесио о решетку на затворској соби, а на сличан начин у "Забели" је скончао и Срећко Мартић (38), из Старих Лединаца, код Новог Сада, који је био осуђен на 30 година затвора, јер је у октобру 2011. бомбом у подруму породичне куће убио полицајца Синишу Хрњеза (39) и оца Јову Мартића (62), док су од експлозије били тешко повређени убица и други полицајац из патроле, Саша Маринковић (40).

- Код убица чешће накнадно проради грижа савести због онога шта су учини, а ређе проради осећај кривице. Они не желе да признају сами себи да ће у дужем временском периоду остати иза зидина затвора – објашњава један од стручњака који прати феномен самоубистава у затворима.

Суициди иза решетака не дешавају се само у Србији, већ и у другим државама. Према годишњем извештају Савета Европе, прошле године стопа самоубистава у европским затворима је у 2020. била 5,7 на 10.000 затвореника.

У Србији је стопа самоубистава у 2020. била 7,6 на 10.000 затвореника.

Д. Николић

М. Бозокин