ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК ИМА ПОСЕБНУ ТЕЖИНУ Дан тишине пре таме ОПРАШТАЈУ СЕ И НАЈВЕЋИ ГРЕСИ
У црквеном календару Велика недеља испуњена је тишином, молитвом и сећањем на последње дане Христовог живота.
Ипак, Велики четвртак, који православни верници данас обележавају, има посебну тежину – то је дан љубави, понизности, али и почетка страдања.
Управо на данашњи дан, Господ Исус Христос окупио је своје ученике у Сионској горњој соби, на месту које ће историја заувек памтити као место Тајне вечере. Тог вечерашњег сусрета установљена је Света тајна Причешћа, када је Христос рекао речи које и данас чујемо на свакој литургији:
„Узмите, једите – ово је тело моје.“
„Пијте из ње сви – јер ово је крв моја Новога Завета, која се пролива за многе ради опроштења грехова.“
Вече које нас учи понизности
На Велики четвртак Христос није само ломио хлеб. Он је и опрао ноге својим ученицима, укључујући и ономе који ће га издати. Овај чин – познат као "умивеније" – остаје један од најдирљивијих призора јеванђелске приче: Бог који пере ноге човеку. Тиме нам је Господ показао како изгледа истинска служба љубави – не изнад других, већ међу њима.
Молитва пред издају
Након вечере, Христос одлази у Гетсимански врт да се моли. Ту, у тишини ноћи, догађа се људски страх, божанска послушност и потпуни пристанак на вољу Очеву:
„Оче, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али не како ја хоћу, него како Ти.“
(Управо ту почиње Његов пут ка Крсту.)
Велики четвртак у цркви и народу
У православним храмовима на овај дан се служи Литургија Светог Василија Великог, а увече се чита 12 страдалних Јеванђеља, у знак присећања на Христово предање, молитве, хапшење и осуду.
У народу, на овај дан се фарба прво црвено јаје – такозвани "чуваркућа", које се чува целе године као симбол здравља, вере и заштите дома.
Такође, верује се да се на Велики четвртак, искреним покајањем и причестиошћу, могу опростити и највећи греси. Ипак, како подсећају духовници, на Причешће се не иде сопственом заслугом, већ Божијом милошћу. Пост, исповест и припрема су важни – али достојанство не долази од нас, већ од Божијег позива да Му приђемо.
Дан тишине пре таме
Велики четвртак не вришти. Не плаши. Не грми. Он тихо отвара врата Тајне вечере, да кроз њих уђемо са смирењем и сазнањем да је љубав оно што се не задржава за себе, већ се ломи, дели и предаје – као хлеб.
И баш зато је вечера била света. И баш зато је и данас – свака Литургија Тајна вечера међу нама.