Тема „Дневника”: Огњановић жртва обрачуна унутар клана?
НОВИ САД: Још траје истрага о убиству познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића. Има више претпоставки о томе ко га је и због чега ликвидирао, али познаваоци прилика оцењују да је у том злочину реч о обрачуну унутар клана Бојовић.
Тиме се, барем незванично, искључује опција да је тај злочин део наставка крвавог обрачуна породица Бојовић–Шарановић.
Спекулише се о томе да то убиство означава сечење веза Луке Бојовића с његовим пајтосима у Србији. Познато је, наиме, да је сада покојни Огњановић дуго година био бранилац Луке Бојовића, који је осуђен и служи робију у Шпанији.
А да се обрачуни везани за Бојовићеву групу у Србији у последње време догађају, потврђују чињенице. У подметнутој експлозији у аутомобилу у другој половини јуна ове године страдао је Синиша Милић (45), један од сарадника Луке Бојовића. За њега медији наводе да је био шеф обезбеђења Бојовићевог клана.
Милић је, иначе, био некадашњи припадник Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) и припадник полиције Републике Српске. У новембру 2015. хапшен је због сумње да је претио Александру Вучићу, који је тада био премијер. Милић је, наводно, више пута у року од 24 сата виђен у близини Вучићеве куће. Он је тада приведен, али је пуштен после полицијског задржавања.
За три недеље то је било ново убиство људи који се повезују с Луком Бојовићем, који се сматра вођом некадашњег „земунског клана”. Подсетимо, 29. маја у Београду је ликвидиран Драгослав Милорадовић испред ауто-перионице на Карабурми. Он је био кум и најбољи пријатељ Луке Бојовића. Милорадовић је један од мушкараца који су 2013. носили ковчег Лукиног рођеног брата Николе, који је убијен 29. априла те године у центру Београда.
Осим убијеног Милорадовића, ковчег Николе Бојовића носили су и Раде Ракоњац, који је ликвидиран 1. априла 2014, као и Филип Кораћ, такође близак пријатељ Луке Бојовића.
Као припадник Бојовићевог криминалног клана, Милорадовић се први пут помиње почетком века, у једној од полицијских шема до које су дошли истраживачки новинари.
Милорадовић се помиње као један од његових блиских људи, на тој истој шеми су Филип Кораћ, Раде Ракоњац, Никола Бојовић, његов брат Вук Вулевић, још неки његови сарадници, од којих су неки убијени. Милорадовић је 2005, заједно с Бојовићем, био оптужен и против њих се водио поступак за фалсификовање докумената, обојица су ослобођени за то кривично дело. Истом оптужницом Милорадовићу се на терет стављало ношење оружја и он је за то условно оптужен, наводе добро обавештени извори.
Бојовићев клан је од 2009. у сукобу су с криминалном групом коју су некада предводила браћа Шарановић. Обрачуни су прерасли у крвну освету, а међу убијенима је и Лукин рођени брат Никола Бојовић, али и обојица Шарановића – Бранислав и Слободан.
Бојовићева група сматра се блиским и с црногорским „шкаљарским кланом”, који од 2014. води један од највећих ратова у подземљу с „кавачким кланом”.
Мотив за Милорадовићево убиство крије се међу неким од тих сукоба, сматрају упућени у дешавања у подземљу, и оцењују да је извесно да ће тај рат трајати до потпуног истребљења и не очекује се ништа добро.
По полицијским подацима, клан Луке Бојовића, који је у затвору у Шпанији због криминалног удруживања и трговине наркотицима, ратује на неколико фронтова. Упућени оцењују да се управо ту вероватно и крије мотив за ликвидацију Милорадовића. Убице на мотоциклу, из аутоматског оружја, испалиле су најмање 15 хитаца на Драгослава Милорадовића испред његове ауто-перионице на београдској Карабурми. Иако су им послови у Јужној Америци, Шпанији, Холандији, ипак је њихова главна локација Србија и Црна Гора, то су им места за убиства. Од 12 најближих сарадника Луке Бојовића убијена су четворица, седморица су осуђена за различита кривична дела, а судбина једног од њих је непозната.
Лукиних „12 кумова” пратила је зла коб јер су му били одани. Поменуту дванаесторицу с Бојовићем повезују четири оптужнице на којима се помињу заједно и за које су одговарали пред српским и шпанским судовима од 2005. до 2014. године. Оптужнице се односе на разноврсна кривична дела: од фалш докумената с почетка 2000. (за која му је било суђено управо с Милорадовићем) до организованог криминала у Шпанији (за који је осуђен с Милисављевићем, Мијановићем и Петрићем). Између њих уметнуле су се и две ослобађајуће пресуде – за низ убистава криминалних ривала и мучење Мирка Елезовића.
Што се тиче четворице убијених, њихова ликвидација до данас није решена. По сведочењу Сретка Калинића, како су преносили медији, Бојовић је директно наредио убиство Илије Нововића, који је ливидиран хицима из пиштоља 24. априла 2009. у Сурчину. Цветка Симића убио је, по сопственом признању, Сретко Калинић у загребу 2010. године, док је Раде Ракоњац, иначе кум Жељка Ражнатовића Аркана, изрешетан у сукобу с породицом Шарановић 2014. године усред бела дана, у кафићу у ширем центру Београда.
Лука Бојовић, подсетимо, ухапшен је у Шпанији у фебруару 2012. и правоснажно осуђен на 18 година затвора због поседовања оружја и фалсификовања докумената. Иза решетака у Шпанији примио је вести о убиству рођеног брата, као и пријатеља Радета Ракоњца и недавно ликвидираног Милорадовића. На Огњановићевој сахрани прекјуче је била Лукина мајка Анђелка, коју је сада покојни адвокат такође бранио.
М. Бозокин
