Тема „Дневника”: Одлагање рочишта уобичајено у судовима

Према слободној процени искусних судија који раде на кривичним предметима Вишег суда у Новом Саду, око 30 процента рочишта се одлаже из процесних разлога. На пример, ако не дође адвокат, који је често неопходан, или не дођу окривљени или стручни саветник одбране, због болести, заузетости стручних вештака… 

Портпарол Вишег суда у Новом Саду Ивана Карапанџић наглашава да суд настоји да се сваки поступак води ажурно и без одуговлачења, како би странке у што краћем року оствариле своја права у грађанским поступцима, или како би се у разумном року учиниоцу кривичног дела изрекла кривична санкција под условима које прописује кривични закон. Свака странка у свим судским поступцима има право да се о њеним захтевима одлучи у разумном року, а и општа је обавеза суда да судске поступке води ажурно и без одуговлачења.

„Међутим, често низ околности отежава ово настојање суда, па неминовно током једног поступка долази и до одлагања појединих рочишта. Разлози за одлагање рочишта могу бити различити, некада су они на страни суда, а некада на страни странака и других учесника у поступку. Али, суд током целог поступка води рачуна о томе да не дође до злоупотребе процесних права, те да странке и други учесници у поступку намерно и неоправдано не одуговлаче поступак, односно не захтевају или не проузрокују одлагања рочишта без оправданих разлога“, објашњава Карапанџић.  

Она каже да, генерално, до одлагања рочишта долази када нису испуњени услови да се конкретно рочиште одржи из разлога што на њему није приступио неко од потребних учесника у поступку (странка, вештак или сведоци које је требало саслушати), или суду и странкама није благовремено достављена неопходна документација с којом је било потребно радити на том конкретном рочишту (на пример, налаз вештака).   

Процесе одлажу и лажне дојаве о бомби

Прошле године биле су 22 лажне дојаве о постављању бомбе у новосадској Палати правде. У тим приликама обавезно се испразни цео објекат, у којем има дневно и око 5.000 људи. Прегледи специјалаца трају око два сата, па се рочишта отказују. 

„Један од чешћих разлога за одлагање рочишта јесте тај да су поступајући судија, неко од пуномоћника или бранилаца странака, те неко од других учесника у поступку чије је присуство обавезно на конкретном рочишту (сама странка, сведок, вештак) спречени да приступе на рочиште због изненадних и непредвиђених околности, болести или сличних оправданих разлога. Понекад је у предмету непосредно пред заказано рочиште дошло до промене поступајућег судије или пуномоћника странке или браниоца па је потребно да се исти до наредног рочишта детаљно упознају са предметом. Некада и саме странке траже одлагање рочишта јер је у току решавање њиховог спора мирним путем, односно договором странака мимо суда“, каже Ивана Карапанџић.

Недостаје умрежено вођење евиденције

„Потребно је успоставити умрежено вођење евиденције о лицима која се налазе на издржавању казне, као и онима која се налазе у притвору, а против којих се води неки други кривични поступак, уколико се жели да буду доступни тужилаштву у фази истраге, и суду у току главног претреса, што би утицало да се рочишта не одлажу из тог разлога. Све ово је логично, с обзиром на то да је казнено-поправна установа, као и притворска јединица, у којима се налазе окривљени, а против којих се води други кривични поступак, део правосудног система“, истиче Радомир Мунижаба.

У сваком конкретном случају суд цени оправданост разлога због којих странке или њихови браниоци и пуномоћници траже одлагања рочишта, те је сваки пут када је до тога долазило суд налазио да су оправдани разлози за то и о томе је одлучивао на основу уверљивости навода учесника у поступку и поднете документације. У ситуацијама када посумња да странке злоупотребљавају своја права и неоправдано захтевају или узрокују одлагања рочишта, суд користи процесна овлашћења да то спречи у наставку поступка тако што ће одбити захтев за одлагање рочиште, наложити достављање додатне документације, те у крајњем случају и казнити учеснике поступка који ремете процесну дисциплину. Ово наравно не важи у случајевима више силе и непредвиђених околности када је до одлагања рочишта долазило из безбедносних или техничких разлога, односно када је зграда суда морала бити евакуисана због дојава да је у згради суда постављена бомба, нестанка струје у згради правосудних органа и сличних разлога, када је одлагање суђења непредвиђено наступило.

Адвокат Љубомир Апро из Новог Сада истиче за наш лист да су захтеви за одлагање главних претреса упућених суду од стране његове адвокатске канцеларије оправдани, те да никада нису симуловани и усмерени на злоупотребу процесних овлашћења. Он указује на низ специфичности које се појављују у току суђења, пре свега на неусаглашеност око термина између странака у кривичном поступку, што доводи често до одлагања претреса, некада и на дужи период, а такође се мора узети у обзир и презаузетост суда раније заказаним терминима за друга суђења.

Новосадски адвокат Радомир Мунижаба недавно је на међународној научној конференцији на Тари презентовао свој рад о проблематици (не)доступности окривљеног у кривичном поступку, као и због којих ситуација долази до одлагања рочишта.

„У том раду сам анализирао последице непостојања јединствене евиденције лица која се налазе на издржавању казне затвора или који се налазе у притвору, односно, неадекватне комуникације између казнено-поправних установа, с једне стране, и судова, односно тужилаштва и полиције, с друге стране. Честе су ситуације да изостаје комуникација између судова и тужилаштва на различитим нивоима. Управо ове ситуације могу да буду један од разлога за одлагање рочишта“, каже Радомир Мунижаба.

М. Вујачић