Tema „Dnevnika”: Odlaganje ročišta uobičajeno u sudovima

Prema slobodnoj proceni iskusnih sudija koji rade na krivičnim predmetima Višeg suda u Novom Sadu, oko 30 procenta ročišta se odlaže iz procesnih razloga. Na primer, ako ne dođe advokat, koji je često neophodan, ili ne dođu okrivljeni ili stručni savetnik odbrane, zbog bolesti, zauzetosti stručnih veštaka… 

Portparol Višeg suda u Novom Sadu Ivana Karapandžić naglašava da sud nastoji da se svaki postupak vodi ažurno i bez odugovlačenja, kako bi stranke u što kraćem roku ostvarile svoja prava u građanskim postupcima, ili kako bi se u razumnom roku učiniocu krivičnog dela izrekla krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon. Svaka stranka u svim sudskim postupcima ima pravo da se o njenim zahtevima odluči u razumnom roku, a i opšta je obaveza suda da sudske postupke vodi ažurno i bez odugovlačenja.

„Međutim, često niz okolnosti otežava ovo nastojanje suda, pa neminovno tokom jednog postupka dolazi i do odlaganja pojedinih ročišta. Razlozi za odlaganje ročišta mogu biti različiti, nekada su oni na strani suda, a nekada na strani stranaka i drugih učesnika u postupku. Ali, sud tokom celog postupka vodi računa o tome da ne dođe do zloupotrebe procesnih prava, te da stranke i drugi učesnici u postupku namerno i neopravdano ne odugovlače postupak, odnosno ne zahtevaju ili ne prouzrokuju odlaganja ročišta bez opravdanih razloga“, objašnjava Karapandžić.  

Ona kaže da, generalno, do odlaganja ročišta dolazi kada nisu ispunjeni uslovi da se konkretno ročište održi iz razloga što na njemu nije pristupio neko od potrebnih učesnika u postupku (stranka, veštak ili svedoci koje je trebalo saslušati), ili sudu i strankama nije blagovremeno dostavljena neophodna dokumentacija s kojom je bilo potrebno raditi na tom konkretnom ročištu (na primer, nalaz veštaka).   

Procese odlažu i lažne dojave o bombi

Prošle godine bile su 22 lažne dojave o postavljanju bombe u novosadskoj Palati pravde. U tim prilikama obavezno se isprazni ceo objekat, u kojem ima dnevno i oko 5.000 ljudi. Pregledi specijalaca traju oko dva sata, pa se ročišta otkazuju. 

„Jedan od češćih razloga za odlaganje ročišta jeste taj da su postupajući sudija, neko od punomoćnika ili branilaca stranaka, te neko od drugih učesnika u postupku čije je prisustvo obavezno na konkretnom ročištu (sama stranka, svedok, veštak) sprečeni da pristupe na ročište zbog iznenadnih i nepredviđenih okolnosti, bolesti ili sličnih opravdanih razloga. Ponekad je u predmetu neposredno pred zakazano ročište došlo do promene postupajućeg sudije ili punomoćnika stranke ili branioca pa je potrebno da se isti do narednog ročišta detaljno upoznaju sa predmetom. Nekada i same stranke traže odlaganje ročišta jer je u toku rešavanje njihovog spora mirnim putem, odnosno dogovorom stranaka mimo suda“, kaže Ivana Karapandžić.

Nedostaje umreženo vođenje evidencije

„Potrebno je uspostaviti umreženo vođenje evidencije o licima koja se nalaze na izdržavanju kazne, kao i onima koja se nalaze u pritvoru, a protiv kojih se vodi neki drugi krivični postupak, ukoliko se želi da budu dostupni tužilaštvu u fazi istrage, i sudu u toku glavnog pretresa, što bi uticalo da se ročišta ne odlažu iz tog razloga. Sve ovo je logično, s obzirom na to da je kazneno-popravna ustanova, kao i pritvorska jedinica, u kojima se nalaze okrivljeni, a protiv kojih se vodi drugi krivični postupak, deo pravosudnog sistema“, ističe Radomir Munižaba.

U svakom konkretnom slučaju sud ceni opravdanost razloga zbog kojih stranke ili njihovi branioci i punomoćnici traže odlaganja ročišta, te je svaki put kada je do toga dolazilo sud nalazio da su opravdani razlozi za to i o tome je odlučivao na osnovu uverljivosti navoda učesnika u postupku i podnete dokumentacije. U situacijama kada posumnja da stranke zloupotrebljavaju svoja prava i neopravdano zahtevaju ili uzrokuju odlaganja ročišta, sud koristi procesna ovlašćenja da to spreči u nastavku postupka tako što će odbiti zahtev za odlaganje ročište, naložiti dostavljanje dodatne dokumentacije, te u krajnjem slučaju i kazniti učesnike postupka koji remete procesnu disciplinu. Ovo naravno ne važi u slučajevima više sile i nepredviđenih okolnosti kada je do odlaganja ročišta dolazilo iz bezbednosnih ili tehničkih razloga, odnosno kada je zgrada suda morala biti evakuisana zbog dojava da je u zgradi suda postavljena bomba, nestanka struje u zgradi pravosudnih organa i sličnih razloga, kada je odlaganje suđenja nepredviđeno nastupilo.

Advokat Ljubomir Apro iz Novog Sada ističe za naš list da su zahtevi za odlaganje glavnih pretresa upućenih sudu od strane njegove advokatske kancelarije opravdani, te da nikada nisu simulovani i usmereni na zloupotrebu procesnih ovlašćenja. On ukazuje na niz specifičnosti koje se pojavljuju u toku suđenja, pre svega na neusaglašenost oko termina između stranaka u krivičnom postupku, što dovodi često do odlaganja pretresa, nekada i na duži period, a takođe se mora uzeti u obzir i prezauzetost suda ranije zakazanim terminima za druga suđenja.

Novosadski advokat Radomir Munižaba nedavno je na međunarodnoj naučnoj konferenciji na Tari prezentovao svoj rad o problematici (ne)dostupnosti okrivljenog u krivičnom postupku, kao i zbog kojih situacija dolazi do odlaganja ročišta.

„U tom radu sam analizirao posledice nepostojanja jedinstvene evidencije lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora ili koji se nalaze u pritvoru, odnosno, neadekvatne komunikacije između kazneno-popravnih ustanova, s jedne strane, i sudova, odnosno tužilaštva i policije, s druge strane. Česte su situacije da izostaje komunikacija između sudova i tužilaštva na različitim nivoima. Upravo ove situacije mogu da budu jedan od razloga za odlaganje ročišta“, kaže Radomir Munižaba.

M. Vujačić