ТЕМА „ДНЕВНИКА” Лажни пасоши криминалцима само привремени спас
Полиција је у Бугарској ухапсила Предрага Кнежевића (42), једног од вођа „кавачког клана”.
Ухапшен је по потерници ради служења затворске казне за покушај убиства. Црногорска полиција саопштила је да је Кнежевић имао лажна португалска документа на име Бранцо Даниел, преноси ЦДМ.
Десетак дана пре Кнежевића, у Турској је ухапшен Јовица Вукотић, који је означен као један до вођа супарничког „шкаљарског клана”. Он је у Анталији пао због лажног македонског пасоша, а затим је одмах депортован Србији. Након саслушања, одређен му је једномесечни притвор.
Све је више открића људи који се баве незаконитим радњама и набављају лажне пасоше, покушавајући тиме да се склоне од закона. Ситнији криминалци, којима је забрањен улазак у неке државе ЕУ (рецимо, због провала) набављају фалсификована српска документа, која плаћају од 500 до 1.500 евра, у зависности од квалитета израде. У тим фалсификованим пасошима стоји фотографија купца пасоша, а остали подаци су лажни.
По оперативним подацима полиције, добра „лажна шара” кошта од 2.500 до 5.000 евра, а дипломатске исправе иду до 10.000 долара. Личне карте су 50-500 евра, а 500 евра су и возачке и саобраћајне дозволе земаља ЕУ, с којима је могуће слободно се кретати у оквиру шенгенске зоне.
По неким проценама, највише „радионица” за израду лажних докумената има у Чешкој, Румунији и Бугарској, али и у Украјини. У њима се раде све врсте исправа, па и српски фалшеви.
Недавни подаци канадске консултантске компаније „Артон капитал” показали су да црвени пасош Републике Србије уопште није за бацање када се упореди с, некада веома цењеном, путном исправом СФРЈ. Српски пасош омогућава безвизни улазак у чак 104 државе, док је југословенски омогућавао у 80. Додуше, српски на листи „најмоћнијих” пасоша на свету дели 32. место с пасошем Уједињених Арапских Емирата. Одмах иза Свете Луције, а пре Парагваја. Југословенски је био трећи најтраженији.
Српски пасош је нарочито тражен на Косову јер с њим косовски житељи могу да путују у многе земље без виза, што са својим исправама не могу. По неким проценама, његова цена може достићи до 3.000 евра. Те пасоше житељи Косова ретко ваде сами, већ за њих то, уз накнаду, обично раде појединци из уже Србије. Држављани Србије највише су заинтересовани за куповину лажних хрватских и словеначких пасоша, и то углавном због могућности да несметано раде, а не да би путовали.
Ко су били власници фалсификата
Лука Бојовић је, осим два хрватска пасоша, имао и литвански, на име Томас Драгин. Бојовић и тројка -–Владимир Милисављевић, Синиша Петрић и Владимир Мијановић – имали су пасоше на имена Дамир Игњатовић, Горан Љубишић и Маријан Баришић, писали су својевремено медији.
Припадник „земунског клана” Сретко Калинић лично је у августу 2006. на шалтеру полиције у Петрињској преузео исправе на име Драге Цесара. Медији преносе да му је лажне исправе „средио” Цветко Симић, који је вероватно сарађивао са службама у целом региону. Калинићу је лажни пасош на име Миливој Мандић преко Симића за 26.000 набавио у конзулату у БиХ.
Лажни идентитет имали су и Милорад Улемек Легија, Звездан Јовановић, Андрија Драшковић, али и Хрвоје Петрач, Ицо Матековић... Лажни идентитет на оригиналном обрасцу пасоша имао је и Анте Готовина, који је уз лажни иденитет Кристијан Хорват имао и лажни иденитет преминулог Стјепана Сеничића.
Та лажна документа не купују само криминалци већ покушава и обичан народ, који жели да ради у некој од земаља ЕУ, а не да добије радну визу на три месеца. То су бенефити које доносе пасоши некадашњих република СФРЈ, а сада чланице ЕУ. Те путне исправе коштају минимум две-три хиљаде евра, предочавају упућени.
Више због могућности несметаног рада него путовања, држављани Србије највише су заинтересовани за куповину лажних путовница, али и пасоша Словеније.
Пасош некадашње СФРЈ, прави, али и лажни, био је трећи по јачини у свету, и за његови куповину на „црном тржишту” требало је издвојити по неколико хиљада долара.
Шведски пасош је најпожељнији на свету, а омогућава путовање без визе у 176 држава, показало је недавно објављено истраживање. За њим следе пасоши држава, махом чланица ЕУ – Белгије, Италије, Шпаније, Ирске, Финске, Немачке, Данске, Швајцарске (није у ЕУ), Луксембурга и Француске.
Пасош САД, који је доскоро уз немачки и британски сматран за најмоћнији, сада је на 35. месту.
О дугој историји издавања лажних пасоша некадашњи шеф Одељења специјалних иностраних акција у југославенском СДБ-у Божидар Спасић рекао је да смо „ми нашим криминалцима издавали лажне пасоше и олакшавали им одлазак у иностранство, где су се бавили својим пословима. Онда су, пуни девиза, долазили у Београд и трошили. Овде нису имали потребе да се баве криминалом”.
Након избијања рата, службе у новонасталим државама ослањале су се на искуства стечена радом у СДБ-у.
Крајем прошле године у Србији је ухапшена Караичићева група из Ужица. Медији су пренели да је та група за последње две године продала више од 30 пасоша и зарадила око 70.000 евра.
Документа БиХ су за неколико хиљада евра куповали криминалци с Интерполових потерница, оптужени за убиства, дилери дроге, па чак и припадници Шарићевог клана, а тренутно се истражује 250 сумњивих идентитета држављана БиХ. Осумњичени су, купујући пасош и личну карту БиХ, границу прелазили без проблема, а истрагом је утврђено да су документа набављали за 3.000 евра.
Тужилаштво БиХ је, у оквиру акције „Папирус”, прошле године подигло оптужницу против 11 лица за организовани криминал у вези с издавањем незаконитих личних докумената које су користили криминалци у БиХ и иностранству.
Оптужени су, крађом идентитета грађана БиХ, израђивали, преправљали, односно набављали фалсификоване јавне исправе с личним подацима стварних лица и фотографијама. Тако су лажне идентитете добили криминалци из Србије, Црне Горе, Бугарске, а услугу су наплаћивали 10.000 конвертибилних марака по пасошу.
Криминалци из Словеније имали су путне исправе БиХ с туђим подацима. На оригиналним документима истинита је била само њихова фотографија, а сви други лични подаци украдени су од држављана БиХ који су се одселили у иностранство и нису подносили захтев за издавање нових.
М. Бозокин