TEMA „DNEVNIKA” Lažni pasoši kriminalcima samo privremeni spas

Uhapšen je po poternici radi služenja zatvorske kazne za pokušaj ubistva. Crnogorska policija saopštila je da je Knežević imao lažna portugalska dokumenta na ime Branco Daniel, prenosi CDM.

Desetak dana pre Kneževića, u Turskoj je uhapšen Jovica Vukotić, koji je označen kao jedan do vođa suparničkog „škaljarskog klana”. On je u Antaliji pao zbog lažnog makedonskog pasoša, a zatim je odmah deportovan Srbiji. Nakon saslušanja, određen mu je jednomesečni pritvor.

Sve je više otkrića ljudi koji se bave nezakonitim radnjama i nabavljaju lažne pasoše, pokušavajući time da se sklone od zakona. Sitniji kriminalci, kojima je zabranjen ulazak u neke države EU (recimo, zbog provala) nabavljaju falsifikovana srpska dokumenta, koja plaćaju od 500 do 1.500 evra, u zavisnosti od kvaliteta izrade. U tim falsifikovanim pasošima stoji fotografija kupca pasoša, a ostali podaci su lažni.

Po operativnim podacima policije, dobra „lažna šara” košta od 2.500 do 5.000 evra, a diplomatske isprave idu do 10.000 dolara. Lične karte su 50-500 evra, a 500 evra su i vozačke i saobraćajne dozvole zemalja EU, s kojima je moguće slobodno se kretati u okviru šengenske zone.

Po nekim procenama, najviše „radionica” za izradu lažnih dokumenata ima u Češkoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali i u Ukrajini. U njima se rade sve vrste isprava, pa i srpski falševi.

Nedavni podaci kanadske konsultantske kompanije „Arton kapital” pokazali su da crveni pasoš Republike Srbije uopšte nije za bacanje kada se uporedi s, nekada veoma cenjenom, putnom ispravom SFRJ. Srpski pasoš omogućava bezvizni ulazak u čak 104 države, dok je jugoslovenski omogućavao u 80. Doduše, srpski na listi „najmoćnijih” pasoša na svetu deli 32. mesto s pasošem Ujedinjenih Arapskih Emirata. Odmah iza Svete Lucije, a pre Paragvaja. Jugoslovenski je bio treći najtraženiji.

Srpski pasoš je naročito tražen na Kosovu jer s njim kosovski žitelji mogu da putuju u mnoge zemlje bez viza, što sa svojim ispravama ne mogu. Po nekim procenama, njegova cena može dostići do 3.000 evra. Te pasoše žitelji Kosova retko vade sami, već za njih to, uz naknadu, obično rade pojedinci iz uže Srbije. Državljani Srbije najviše su zainteresovani za kupovinu lažnih hrvatskih i slovenačkih pasoša, i to uglavnom zbog mogućnosti da nesmetano rade, a ne da bi putovali.

Ko su bili vlasnici falsifikata

Luka Bojović je, osim dva hrvatska pasoša, imao i litvanski, na ime Tomas Dragin. Bojović i trojka -–Vladimir Milisavljević, Siniša Petrić i Vladimir Mijanović – imali su pasoše na imena Damir Ignjatović, Goran Ljubišić i Marijan Barišić, pisali su svojevremeno mediji.

Pripadnik „zemunskog klana” Sretko Kalinić lično je u avgustu 2006. na šalteru policije u Petrinjskoj preuzeo isprave na ime Drage Cesara. Mediji prenose da mu je lažne isprave „sredio” Cvetko Simić, koji je verovatno sarađivao sa službama u celom regionu. Kaliniću je lažni pasoš na ime Milivoj Mandić preko Simića za 26.000 nabavio u konzulatu u BiH.

Lažni identitet imali su i Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović, Andrija Drašković, ali i Hrvoje Petrač, Ico Mateković... Lažni identitet na originalnom obrascu pasoša imao je i Ante Gotovina, koji je uz lažni idenitet Kristijan Horvat imao i lažni idenitet preminulog Stjepana Seničića.

Ta lažna dokumenta ne kupuju samo kriminalci već pokušava i običan narod, koji želi da radi u nekoj od zemalja EU, a ne da dobije radnu vizu na tri meseca. To su benefiti koje donose pasoši nekadašnjih republika SFRJ, a sada članice EU. Te putne isprave koštaju minimum dve-tri hiljade evra, predočavaju upućeni.

Više zbog mogućnosti nesmetanog rada nego putovanja, državljani Srbije najviše su zainteresovani za kupovinu lažnih putovnica, ali i pasoša Slovenije.

Pasoš nekadašnje SFRJ, pravi, ali i lažni, bio je treći po jačini u svetu, i za njegovi kupovinu na „crnom tržištu” trebalo je izdvojiti po nekoliko hiljada dolara.

Švedski pasoš je najpoželjniji na svetu, a omogućava putovanje bez vize u 176 država, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje. Za njim slede pasoši država, mahom članica EU – Belgije, Italije, Španije, Irske, Finske, Nemačke, Danske, Švajcarske (nije u EU), Luksemburga i Francuske.

Pasoš SAD, koji je doskoro uz nemački i britanski smatran za najmoćniji, sada je na 35. mestu. 

O dugoj istoriji izdavanja lažnih pasoša nekadašnji šef Odeljenja specijalnih inostranih akcija u jugoslavenskom SDB-u Božidar Spasić rekao je da smo „mi našim kriminalcima izdavali lažne pasoše i olakšavali im odlazak u inostranstvo, gde su se bavili svojim poslovima. Onda su, puni deviza, dolazili u Beograd i trošili. Ovde nisu imali potrebe da se bave kriminalom”.

Nakon izbijanja rata, službe u novonastalim državama oslanjale su se na iskustva stečena radom u SDB-u.

Krajem prošle godine u Srbiji je uhapšena Karaičićeva grupa iz Užica. Mediji su preneli da je ta grupa za poslednje dve godine prodala više od 30 pasoša i zaradila oko 70.000 evra. 

Dokumenta BiH su za nekoliko hiljada evra kupovali kriminalci s Interpolovih poternica, optuženi za ubistva, dileri droge, pa čak i pripadnici Šarićevog klana, a trenutno se istražuje 250 sumnjivih identiteta državljana BiH. Osumnjičeni su, kupujući pasoš i ličnu kartu BiH, granicu prelazili bez problema, a istragom je utvrđeno da su dokumenta nabavljali za 3.000 evra.

Tužilaštvo BiH je, u okviru akcije „Papirus”, prošle godine podiglo optužnicu protiv 11 lica za organizovani kriminal u vezi s izdavanjem nezakonitih ličnih dokumenata koje su koristili kriminalci u BiH i inostranstvu.

Optuženi su, krađom identiteta građana BiH, izrađivali, prepravljali, odnosno nabavljali falsifikovane javne isprave s ličnim podacima stvarnih lica i fotografijama. Tako su lažne identitete dobili kriminalci iz Srbije, Crne Gore, Bugarske, a uslugu su naplaćivali 10.000 konvertibilnih maraka po pasošu.

Kriminalci iz Slovenije imali su putne isprave BiH s tuđim podacima. Na originalnim dokumentima istinita je bila samo njihova fotografija, a svi drugi lični podaci ukradeni su od državljana BiH koji su se odselili u inostranstvo i nisu podnosili zahtev za izdavanje novih.

M. Bozokin